Svake godine Agencija za zaštitu životne sredine objavljuje izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji. Poslednji objavljen izveštaj odnosi se na 2020. godinu. U okviru izveštaja obrađuju se elementi životne sredine i pritisci kojima su oni izloženi, pre svega usled antropogenog zagađenja i drugih aktivnosti. Značajne teme pokrivene u izveštaju obuhvataju kvalitet vazduha i monitoring klime, stanje vodnih i zemljišnih resursa, biodiverzitet, upravljanje otpadom, upravljanje prirodnim resursima i druge akivnosti od značaja za životnu sredinu i njenu zaštitu.
Informacije na osnovu kojih se sastavljaju ovi izveštaji uglavnom potiču od same Agencije za zaštitu životne sredine koja vrši monitorinig različitih parametara kada je u pitanju životna sredina ili od drugih relevantnih institucija sa kojima Agencija sarađuje. Da bi izveštaji bili što pouzdaniji od ključnog značaja je kvalitet informacija koje se koriste za izradu izveštaja. Zbog toga je važno da Agencija nastavi da unapređuje svoj informacioni sistem, ali i da svi subjekti koji su u obavezi dostavljaju sve informacije od značaja Agenciji.
Usled unapređenog sistema za praćenje kvaliteta vazduha, pre svega za PM čestice, a i većeg broja podataka koje su dostavile lokalne samouprave, dobijena je sveobuhvatnija slika o stanju vazduha u odnosu na prethodne periode. Prema rezultatima monioringa kvaliteta vazduha, u Beogradu, Nišu, Boru, Pančevu, Smederevu, Kosjeriću i Užicu tokom 2020. godine vazduh je bio prekomerno zagađen. Ono što prvenstveno utiče na pogoršanje kvaliteta vazduha u Srbiji su suspendovane PM10 čestice koje su u 91% slučajeva bile razlog za loš kvalite vazduha.
Kada su pitanju klimatski paramteri, 2020. godina bila je sedma najtoplija u periodu od 1951. godine do danas. Srednja temperatura vazduha iznoslila je 11,7oC, a u Beogradu 19,9oC. Za veći deo teritorije Srbije može se reći da je 2020. godina bila topla, a za područja Negotina, Kuršumilije, Ćuprije, Dimitrograda i Kopaonika ekstremno topla.
Analiza kvaliteta vode za piće iz 156 javnih vodovoda gradskih naselja pokazala je da je voda potpuno ispravna u 67,3% slučajeva. U 26,6% vodovoda je zabeleženo da je voda fizičko-hemijski neispravna, a u 27,9% slučajeva je problem u mikrobiloškoj neispavnosti. Od ukupnog broja vodovoda sa neispravnom vodom za piće 16% vodovoda ima obe neispravnosti. Procenat stanovništva koji je obuhvaćen tretmanom otpadnih voda je 14,42%, što je 5,06% više u odnos na 2010. godinu.
Tokom 2020. godine svaki stanovnik je dnevno generisao 1,15 kilograma komunalnog otpada, što je za celu godinu 2,92 miliona tona. Od toga je najveći deo, 48,4%, biorazgradivi otpad. Ukupa količina ambalaže stavljene ne tržište Srbije u 2020. godini iznosi preko 360.000 tona. Od toga je skoro 60% reciklirano. Ceo izvešta za 2020., ali i prethodne godine možete pogledati na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
Photo by Valentin Salja on Unsplash
