Studija o 71.000 životinjskih vrsta otkriva da je njih 48% u opadanju

Pre dva veka, izumiranja su bila retka pojava. Ostrva su bila žarišta gubitaka i to uglavnom vrsta ptica koje ne mogu da lete, kao što je dodo. Druge životinje nestajale su zbog lovaca i trgovaca.
izumiranje životinja

Preuzeto sa sajta Mongabay

Industrijska revolucija je to promenila: sa naglim porastom u broju ljudske populacije, kao i zagrevanjem Planete, stopa izumiranja životinja je porasla na svim kontinentima.

Moderno doba dovelo je do seča šuma, izgradnje gradova i puteva, te konverzije ogromnih površina divljine u poljoprivredno zemljište. Masovni rast dogodio se nakon Drugog svetskog rata, kada je broj stanovnika porastao sa 2,5 milijarde u 1950. godini na 8 milijardi u 2022. godini. Očekuje se da će se ovi trendovi nastaviti i tokom ovog veka, pri čemu će divlji svet biti sve više gurnut na marginu.

„Glavni uzrok ove aktuelne krize je uništavanje staništa”, kaže Danijel Pinčera Donoso, profesor evolucione biologije i makroekologije na Univerzitetu Kvins u Belfastu.

On je i jedan od autora nove studije objavljene u maju u časopisu Biological Reviews. Pinčera Donoso i njegove kolege ispitali su stanje više od 71.000 vrsta životinja, tragajući za „pobednicima“ i „gubitnicima“, kao i onima čija je populacija stabilna. Otkrili su „eroziju vrsta“ širom stabla života, što su nazvali „jednom od najalarmantnijih posledica ljudskog uticaja na planetu”.

Za razliku od prethodnih, ova studija fokus je usmerila na to da li je broj vrsti stabilan, da li raste ili se smanjuje. Naučnici su se, koristeći podatke sa IUCN-ove Crvene liste, bavili procenom svih pet vrsta grupa kičmenjaka: sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba, ali i insekata.

Ovakav pristup pružio im je dublji uvid u promene koje se odvijaju tokom vremena, nasuprot fokusiranja na trenutni period, što im je omogućilo da bolje razumeju ljudski uticaj na okolinu i staništa.

Prema rečima Pinčera Donose, standardnim procenama, oko 28% života na Zemlji je pred izumiranjem. Međutim, prema novoj studiji, 48% vrsti globalno opada brojnost, dok samo 3% beleži porast. Manje od polovine, 49%, je stabilno. Većina gubitaka populacije dešava se u tropskim područjima.

Jedno od najalarmantnijih otkrića je da trećina životinja koje se smatraju bezbednim umire u tolikom broju da je njihov dugoročni opstanak pod pretnjom.

“Kada vrsta postane kritično ugrožena, teško ju je spasiti”, slaže se Kolin Čepmen, biolog i biološki antropolog sa Vankuver Univerziteta u Kanadi. „Zato bi trebalo da se mnogo više brinemo o vrstama koje nisu navedene na IUCN-ovoj listi, a kojima možda treba posvetiti posebnu pažnju.”

Sinergija pretnji

Naučnici se slažu: Zemlja se nalazi usred svog šestog velikog izumiranja. Poslednje izumiranje je zbrisalo dinosaure pre 66 miliona godina. Dugo pre toga, „Veliko istrebljenje” je uništilo više od 95% života. Studije prošlih izumiranja pokazuju da kataklizme takve veličine nisu uzrokovane jednim događajem, već sinergijom pretnji.

Teoretski ekolog Stjuart Pim ističe brzu promenu klime i seču šuma kao glavne pokretače gubitka biodiverziteta: UN procenjuje da je svet izgubio 14 miliona kvadratnih kilometara šuma u poslednjih tri veka.

Brazil je jasan primer ovoga, gde je između 2001. i 2020. godine izgubljeno 542.581 kvadratnih kilometara prašume, što je površina veća od Španije. To se desilo zbog krčenja šuma radi stvaranja prostora za uzgoj stoke, soje, kukuruza, trske za šećer i drugih agrobiznisa za komercijalnu proizvodnju, kao i zbog rudarstva.

Kombinacija gubitka staništa i zagrevanja Planete brzo utiče na smanjenje broja životinja, te uništava dostupne površine za divlje životinje i prisiljava populacije da se uspinju na više nadmorske visine ili kreću ka polovima kako bi izbegli toplotu. Dok se neke životinje mogu preseliti, druge su zarobljene unutar izolovanih delova divljine.

Postoji bezbroj drugih pretnji sa kojima se suočavaju životinje: lov, često ilegalna trgovina divljim životinjama, požari koji su sve češći usled klimatskih promena, smrtonosni sukobi između ljudi i divljih životinja, napadi invazivnih vrsta, te bolesti koje se prenose sa ljudi ili stoke.

Naučnici takođe ukazuju i na destabilišući pritisak na prirodne sisteme Zemlje nastalih zbog porasta broja ljudi i industrijskog napretka. Tako, utvrđeno je da je šest od devet identifikovanih prirodnih sistema već značajno narušeno što dovodi do: klimatskih promena; gubitka integriteta biosfere; konverzije prirodnih pejzaža (posebno šuma); zagađenja (uključujući toksične hemikalije i plastiku); prekomernog obogaćivanja azotom i fosforom iz đubriva i pretnji po kvalitet i dostupnost slatke vode.

Pim ističe hitnu potrebu da se utvrdi koje su to vrste čiji broj trenutno opada i zbog čega se to dešava. Takođe, ističe i značaj praćenja stabilnosti i oporavka vrsta, te navodi da su, zahvaljujući aktivnoj zaštiti, kitovi grbavci, orlovi glavari, morski lavovi i bengalski tigrovi ponovo ojačali. Nastaviti sa pažljivim nadzorom je neophodno.

Đavo je u detaljima

Nedostaci informacija su ogromni, posebno kada je u pitanju dugoročno praćenje manje kritično ugroženih vrsta. „Tako je malo podataka koji postoje za tropske regione“, izjavio je Čepmen.

Na primer, nova studija je otkrila da se brojnost 54% insekata smanjila u globalu – mnogi od tih insekata su oprašivači za oko 75% biljaka koje nam služe za ishranu – te da postoje znakovi da bi „veliko izumiranje insekata“ moglo biti prisutno na svim kontinentima osim Antarktika. Najmanje se zna o insektima u tropskim regionima, najbogatijem delu sveta kada je biodiverzitet u pitanju.

U poslednjim decenijama, stopa izumiranja vodozemaca je bila veća od stope izumiranja svih kičmenjaka zajedno. Nestanak šarenih vrsta žaba Harlekin, koje uglavnom nastanjuju planinske šume Latinske Amerike, spada među najalarmantnije: 70% ovih vrsta je kritično ugroženo ili je izumrlo.

Insekti su najmanje izučavani organizmi na Planeti.

Kriza širom Planete

Iako su izumiranja deo evolucijskog procesa, Pinčera Donoso ističe da se „Zemljina klima menja prebrzo… i staništa se menjaju brže nego što životinje mogu da se prilagode.”

Tropske oblasti ostaju epicentar izumiranja, a klimatske promene bi mogle nastaviti da ubrzavaju opadanje broja vrsta.

Takođe, pad u broju raspršivača semena – uključujući ptice, insekte i primate – može dovesti do toga da biljke ređe stvaraju plodove, što dovodi do gladovanja životinja koje se njima hrane. Gubitak tigrova, vukova i drugih vrhunskih predatora omogućava „preuzimanje vlasti“ glodara, jelena i drugih vrsta, što dalje dovodi do ogoljavanja šuma. Povrh toga, koralna grebeni ne mogu služiti kao „odgajališta“ okeana ako izblede i nestanu, ne pružajući utočište ribama kojima se hrani milijardi ljudi.

„Usporavanje opadanja biodiverziteta mora biti globalni prioritet”, pišu autori studije. Saradnja između vlada, pravosudnih organa, nevladinih organizacija i lokalnog stanovništva i domorodačkih naroda (najboljih čuvara zemljišta) može suzbiti lov, krijumčarenje divljih životinja i zaštititi i obnoviti šume.

Svako od nas može preduzeti korake koji prave razliku, smanjivanjem potrošnje energije i izbacivanjem pesticida, kao i podržavanjem organizacija za očuvanje prirode.

„Moramo da radimo kao globalna zajednica”, zaključuje Pinčera Donoso.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin