Preuzeto sa sajta Heinrich Böll Stiftung Brussels EU
Ljudi mogu biti slučajno izloženi pesticidima u različitim situacijama: na terenu, u šumi, putem hrane ili vode za piće. Klinička dijagnoza trovanja pesticidima se postavlja kada se nakon izlaganja razviju tipični simptomi.
Neki zdravstveni simptomi mogu se javiti odmah, dok se drugi simptomi mogu javiti nekoliko sati nakon izlaganja. Kratkoročni štetni efekti na zdravlje nazivaju se akutni efekti, a oni su uglavnom peckanje očiju ili osip. Žrtva trovanja pesticidima se može osećati umorno i bezvoljno i patiti od glavobolje i bolova u mišićima. Često je pogođen i digestivni trakt – posledice su mučnina, povraćanje ili dijareja. U ozbiljnim slučajevima trovanja, organi žrtve poput srca, pluća i bubrega mogu otkazati. Ukupan broj smrtnih slučajeva širom sveta od nenamernog trovanja pesticidima procenjuje se na oko 11.000 godišnje.
Poljoprivrednici su u većem riziku od trovanja pesticidima, ali oni su rizični i za ljude van poljoprivrednog sektora jer su pesticidi mobilni i teško ih je kontrolisati. Često zagađuju životnu sredinu i završavaju u našoj hrani.
Nedostatak poštovanja mera predostrožnosti ili njihovo pogrešno tumačenje može dovesti do ozbiljnih povreda ili smrtnih slučajeva, što dokazuju i sledeći primeri:
Dvadeset tri učenika u Biharu u Indiji su 2013. godine umrli u roku od nekoliko minuta nakon što su pojeli kari od pirinča i krompira koji je bio deo ručka organizovanog u cilju smanjenja pothranjenosti. Forenzičkom istragom je utvrđeno da je obrok pripremljen sa jestivim uljem koje je sadržalo pesticid monokrotofos.
Iste godine, avion je prskao insekticid po seoskoj školi u Rio Verdeu punih 20 minuta. Deca i njihovi nastavnici su jeli svoje ručkove pod otvorenim nebom kada su otrovne hemikalije poprskane po njima. Više desetina dece i odraslih je hospitalizovano. Škola – smeštena među ogromnim plantažama kukuruza i soje – bila je polivena pesticidom Engeo Pleno, koji proizvodi kompanija za semenke i hemiju, Singenta.
Mnogi od ljudi koji su prošli kroz trovanje pesticidima pate od dugotrajnih posledica: postoji značajan broj dokaza koji potvrđuje povezanost pesticida sa hroničnim bolestima poput Parkinsonove bolesti ili dečije leukemije. Pesticidi povećavaju i rizik od raka jetre i dojke, dijabetesa tipa 2, astme, alergija, gojaznosti i endokrinih poremećaja.
Urođene mane, prevremeni porođaj i poremećaji rasta takođe se mogu povezati sa pesticidima. Poslednjih godina, fokus je usmeren na herbicid glifosat. Nekoliko ljudi, koji su dobili rak nakon izloženosti herbicidu, tužili su farmaceutsku kompaniju Bayer i tražili odštetu. Oko 96.000 tužilaca dobilo je odštetu, procenjenu na 11,6 milijardi evra, a oko 30.000 ovih sudskih procesa je još uvek u toku.
U martu 2015. godine, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) – istovremeno i međuvladina agencija koja je deo Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Ujedinjenih nacija – klasifikovala je glifosat kao „verovatno kancerogeni za ljude“.
Naučna studija Univerziteta u Vašingtonu iz 2019. godine otkrila je da se ukupni metarelativni rizik od ne-Hodgkinovog limfoma kod pojedinaca koji su bili izloženi herbicidima na bazi glifosata povećao za 41%.
Nekoliko studija pokazuje da trovanja pesticidima godinama naglo rastu – danas se svake godine javlja oko 385 miliona slučajeva akutnih trovanja. 1990. godine, radna grupa SZO je procenila da se godišnje dogodi oko milion nenamernih trovanja pesticidima koja se teško manifestuju i dovode do približno 20.000 smrtnih slučajeva, a verovatno i više, budući da mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni.
Naučnici ističu da je ukupan broj trovanja 1990. godine bio dvadeset pet miliona, te da je jedan od razloga za povećanje broja trovanja na čak 385 miliona danas verovatno pojačana upotreba pesticida širom sveta: svetska tonaža je porasla za skoro 81% između 1990. i 2017. godine, a to je povećanje od 484% u Južnoj Americi i 97% u Aziji.
Većina žrtava trovanja živi na globalnom jugu, gde su propisi o zaštiti životne sredine, zdravlja i bezbednosti često najslabiji. Upotreba visoko opasnih pesticida (HHP) je takođe razlog za visoku stopu trovanja, a 60% smrtnih slučajeva povezanih sa trovanjem pesticidima dešava se u Indiji.
Da bi se smanjio broj trovanja pesticidima, SZO i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) – specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja predvodi međunarodne napore u borbi protiv gladi i poboljšanju u ishrani i sigurnosti hrane – razvili su dobrovoljni okvir i standard za upravljanje pesticidima.
Preporučuju se izbegavanje pesticida koji zahtevaju od osobe da nosi zaštitnu opremu koja je previše neudobna i skupa, upotreba agroekoloških alternativa i zabrana visoko opasnih pesticida (HHP). Međutim, ove preporuke do sada jedva da su sprovedene, jer su i dalje zakonski neobavezujuće.
