Preuzeto sa sajta IUCN Red List
Danas ova lista predstavlja nezaobilazan alat za informisanje i podsticanje akcija u cilju očuvanja bioraznolikosti i promene politika, koje su od suštinskog značaja za zaštitu prirodnih resursa neophodnih za naš opstanak.
Crvena lista IUCN predstavlja ključni pokazatelj stanja bioraznolikosti na svetskom nivou i pruža informacije o rasponu, veličini populacije, staništu i ekologiji, korišćenju i trgovini, te pretnjama i akcijama zaštite koje mogu pomoći u donošenju neophodnih odluka o zaštiti ugroženih vrsta.
Crvenu listu koriste vlade, agencije za zaštitu životne sredine, nevladine organizacije za zaštitu prirode, planeri prirodnih resursa, obrazovne institucije, studenti i poslovna zajednica. Proces izrade Crvene liste je veliki poduhvat koji uključuje zaposlene u IUCN-ovom Globalnom programu za vrste, partnerske organizacije i stručnjake u IUCN Komisiji za opstanak vrsta – sve u cilju prikupljanja informacija o ugroženim vrstama kako bi Crvena lista bila i ostala nezamenjiv proizvod.
Do danas je obavljena sveobuhvatna procena mnogih vrsta, uključujući sisare, vodozemce, ptice, koralne grebene i četinare. Osim procene novootkrivenih vrsta, IUCN-ova Crvena lista procenjuje status i već postojećih vrsta.
Razmatrajući temu biodiverziteta, potrebno je istaći kako postoje pozitivni i negativni podaci. Naime, jedna od dobrih vesti je smanjenje nivoa (odnosno, poboljšanje statusa) određenog broja vrsta sa Crvene liste, zahvaljujući doslednim naporima u oblasti očuvanja. S druge strane, zabrinjavajuća je činjenica da se ukupni biodiverzitet kontinuirano smanjuje.
Prema podacima IUCN-a, od trenutnih 150,300 vrsta na Crvenoj listi, trenutno je ugroženo više od 42.100 istih, od kojih 41% čine vodozemci, 37% ajkule i raže, 36% koralni grebeni, 34% četinari, 27% sisari i 13% ptice.
Uprkos visokom procentu ugroženih vrsta, radi se na zaustavljanju (ili barem usporavanju) smanjenja bioraznolikosti. Povećan nivo procena će pomoći da se Crvena lista IUCN-a pretvori u sveobuhvatniji „Barometar života”. U cilju postizanja toga, potrebno je povećati broj vrsta na Crvenoj listi na barem 160,000 – to će poboljšati globalnu taksonomsku pokrivenost i time obezbediti jaču osnovu za bolje odluke o očuvanju i politici.
IUCN-ova Crvena lista je značajna ne samo za identifikaciju vrsta kojima su potrebni ciljani napori za oporavak, već i za usmeravanje agende zaštite identifikovanjem ključnih lokacija i staništa koja treba zaštititi. Konačno, Crvena lista pomaže u vođenju i informisanju o budućim prioritetima zaštite i finansiranja.
Barometar života
Kao što barometar meri atmosferski pritisak kako bi nam pomogao da se pripremimo za nepovoljne vremenske uslove, tako i Crvena lista IUCN-a meri pritisak koji deluje na vrste, što dalje vodi akcije zaštite koje pomažu u sprečavanju izumiranja. Zbog toga se IUCN-ova Crvena lista često naziva Barometar života.
Do sada je više od 150.300 vrsta deo Crvene liste, što predstavlja značajan uspeh. Ipak, misija nije dovršena i potrebno je dalje raditi na proceni sve većeg broja životinja, biljaka i gljiva kako bi Crvena lista ostala moćan alat zaštite i očuvanja prirode.
Cilj: 160,000 vrsta
Cilj je procena najmanje 160.000 vrsta i postizanje ovog cilja dalje će unaprediti sposobnost IUCN-a da pruži najnovije informacije o stanju svetskog biodiverziteta i time usmeri ključne akcije zaštite i očuvanja prirode.
Da bi se došlo do ovog cilja, potrebno je uraditi dve stvari: Povećati broj stručnjaka obučenih za sprovođenje procena na IUCN-ovoj Crvenoj listi, te značajno povećati broj vrsta koje se procenjuju svake godine.
IUCN-ova Crvena lista se sve više širi sa svakim ažuriranjem, kako se nove opisane vrste i vrste iz manje poznatih grupa procenjuju prvi put (slika 1). IUCN i njeni partneri rade na proširenju broja taksonomskih grupa koje imaju potpune procene na Crvenoj listi, kako bi se poboljšalo naše znanje o stanju svetske bioraznovrsnosti.
Trenutni podaci
Postoje značajna ograničenja trenutnog skupa podataka koja moraju biti upotpunjena pre nego što se sprovede bilo kakva analiza zasnovana na podacima Crvene liste. Do sada analizirane grupe vrsta su najčešće kopneni, šumski ekosistemi, a postoji i pristrasnost prema životinjama, iako je potrebno više analizirati biljke i gljive.
Nedostaci u taksonomiji
Biljke – IUCN-ova Crvena lista uključuje više od 62.600 biljnih vrsta, što je oko 15% biljaka na svetu. IUCN nastavlja da sprovodi niz projekata procene, a primeri uključuju:
- Inicijativu Biljke za ljude koja se fokusira na procenu prioritetnih biljnih vrsta u svakoj od sledećih grupa: divlje biljke srodne usevima; lekovito bilje; drveće za seču i palme.
- Globalnu procenu drveća koja ima za cilj da proceni status očuvanja svake poznate vrste drveta.
Slatkovodne vrste – Slatkovodni ekosistem dom je za više od 30% kičmenjaka, iako zauzima manje od 1% površine Zemlje. Ovaj ekosistem takođe je od velike važnosti za ljudsku zajednicu. Međutim, on je suočen sa nezapamćenim nivoima pretnji, a populacija slatkovodnih vrsta opada brže nego bilo koja druga. IUCN radi na podizanju svesti o značaju slatkovodnih vrsta i povećava nivo njihove zastupljenosti na Crvenoj listi IUCN-a, kroz procenu slatkovodnih taksonomskih grupa koju čine rakovi, kozice, školjke, vilinski konjici i neke vodene biljke.
Morski svet – još uvek je slabo zastupljen na IUCN-ovoj Crvenoj listi, obuhvatajući manje od 15% procenjenih vrsta. IUCN je identifikovala prioritetne taksonomske grupe morskih riba, beskičmenjaka, biljaka (mangrova i morske trave) i makro-algi (morskih algi). Po nekim predviđanjima, broj morskih vrsta na Crvenoj listi IUCN-a će se u budućnosti povećati za više od šest puta.
Gmizavci – Sa ozbiljnim pogoršanjem stanja zemljišta širom sveta, kao i sveprisutnim klimatskim promenama, aridni i polu-aridni sistemi se šire. Trenutno, aridni ekosistemi su slabo pokriveni grupama vrsta, koje sve više nestaju širom sveta. Prva sveobuhvatna procena svih vrsta reptila je završena 2022. godine, što je doprinelo popunjavanju prethodnih praznina o gmizavcima na Crvenoj listi.
Beskičmenjaci – Najveću grupu životinjskog carstva čine beskičmenjaci i procenjuje se da je oko 97% svih životinja deo ove grupe. Međutim, beskičmenjaka je na Crvenoj listi IUCN-a svega 31%. Kako bi se poboljšala zastupljenost ove važne grupe, IUCN je prioritizovao određene grupe za procenu, kao što su bumbari, monarh leptiri, lastin repak, slatkovodni rakovi, vilinski konjici, somotne gliste, gigantske školjke, abaloni, ježinci i odabrane vrste paukova, škorpija i skakavaca.
Gljive – Iako su gljive jedna od najbiodiverzitetnijih grupa na svetu, takođe su i najmanje zastupljena taksonomska grupa na IUCN-ovoj Crvenoj listi, i njih je oko 650. Gljive su vitalni deo ekosistema, neophodne za recikliranje hranljivih materija. One su, takođe, od velike koristi za ljude. Da bi se poboljšala zastupljenost gljiva na Crvenoj listi, IUCN se trenutno fokusira na različite grupe gljiva, poput lišajeva, pečurki, tartufa, sluzavih gljiva i slično.
U koje svrhe se koristi Crvena lista?
IUCN-ova Crvena lista nam pokazuje gde su i kakve mere potrebne da bi se određene žive vrste spasile od izumiranja. Ona obezbeđuje jednostavan način za uključivanje potreba biodiverziteta u procese donošenja odluka pružajući obilje korisnih informacija o vrstama.
Vodič je za naučna istraživanja
Naučni časopisi redovno navode IUCN-ovu Crvenu listu u stručnoj literaturi. Svake godine se objavljuje veliki broj novih članaka o očuvanju koji ispituju vrednosti Crvene liste i ukazuju na njen važan doprinos u planiranju očuvanja. Preuzimanja podataka sa Crvene liste pokazuje da akademici iz istraživačkih institucija širom sveta svakodnevno izvoze podatke sa IUCN-ove Crvene liste u svrhu istraživanja.
Kreira politike i konvencije
IUCN-ova Crvena lista se koristi za informisanje pri donošenju odluka i ekoloških sporazuma. Često se koristi kao vodič za reviziju priloga nekih važnih međunarodnih sporazuma, kao što su Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES) i Konvencija o migratornim vrstama (CMS).
Podaci sa IUCN Crvene liste se koriste za izračunavanje Indeksa (RLI), koji je jedan od pokazatelja biološke raznovrsnosti koje koristi Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD) kako bi pratila napredak u postizanju ciljeva postavljenih u Strateškom planu za biološku raznovrsnost 2011-2020.
Crvena lista takođe služi za merenje napretka u postizanju ciljeva Održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG), posebno Cilja 15.
Procene IUCN-ove Crvene liste za slatkovodne vrste takođe su doprinele radu Ramsarske konvencije u odabiru lokacija koje su važne za slatkovodnu biološku raznovrsnost. Konačno, Crvena lista doprinosi funkciji Međuvladine platforme za nauku i politiku o biološkoj raznovrsnosti i ekosistemskim uslugama (IPBES) za jačanje naučno-političkog interfejsa o biološkoj raznovrsnosti i ekosistemskim uslugama radi poboljšanja donošenja odluka.
Utiče na alokaciju resursa
Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF) koristi informacije sa Crvene liste u svom okviru za alokaciju resursa od 2008. godine. Druge fondacije i instrumenti za finansiranje, poput Fonda za partnerstvo kritičnih ekosistema (CEPF); SOS – Sačuvajmo naše vrste; i Mohamed bin Zayed Fond za očuvanje vrsta takođe koriste podatke iz procena na IUCN Crvenoj listi da bi svoje investicije usmerile u očuvanje.
Planira konzervaciju
Nekoliko metodologija za planiranje očuvanja koristi IUCN Crvenu listu za identifikaciju ključnih područja biodiverziteta (KPB) za očuvanje, uključujući: važna područja za ptice; važna područja za biljke; i Savez za nulti nestanak vrsta (AZE). Na primer, jedan od kriterijuma koje AZE lokacije moraju ispuniti jeste da sadrže najmanje jednu vrstu koja je ugrožena ili kritično ugrožena, a koja je navedena na IUCN-ovoj Crvenoj listi.
Olakšava donošenje odluka
IUCN Crvena lista može pomoći u informisanju procena uticaja na životnu sredinu, koje se često koriste da bi se donosiocima odluka skrenula pažnja na potencijalne ekološke posledice implementacije predloženih projekata. Na primer, podaci sa Crvene liste uključeni su u Integriranu ocenu biološke raznolikosti (IBAT), inovativni alat za podršku odlučivanju dostupnog kako biznisu, tako i sektoru očuvanja. Obilje informacija o staništima i pretnjama po vrste takođe se koristi u procesima upravljanja biološkom raznolikošću i planiranju rehabilitacije lokacija.
Kombinovanje analiza planiranja zaštite sa informacijama o pretnjama iz IUCN-ove Crvene liste takođe je dovelo do partnerstva sa industrijom radi istraživanja mogućnosti smanjenja negativnog uticaja na biodiverzitet i promovisanja održive proizvodnje. Inicijative razvijene u saradnji sa sektorima petrohemijske, rudarske, agregatne i finansijske industrije, poput Neto pozitivnog uticaja (NPI) i Bez gubitaka, imaju koristi od pristupa informacijama iz Crvene liste o rasprostranjenosti vrsta i statusu njihove zaštite.
Edukuje i doprinosi svesti
Nova saznanja sa Crvene liste izazivaju veliko interesovanje medija, što rezultira obiljem članaka koji se pojavljuju na internetu, u novinama, na televiziji i radiju, kao i u specijalizovanim časopisima, što doprinosi podizanju svesti javnosti o ugroženim vrstama i širim ekološkim pitanjima koja ih okružuju. Međunarodne mreže zoo vrtova, akvarijuma i botaničkih bašti doprinose podizanju svesti o zaštiti vrsta i IUCN-ovoj Crvenoj listi tako što prikazuju trenutni status Crvene liste na svojim tablama sa informacijama o vrstama.
Nastavnici i učenici svih uzrasta koriste veb sajt IUCN Crvene liste za nastavne radove i projekte. Crvena lista inspiriše umetnike da stvaraju instalacije i originalna umetnička dela koja ističu krizu izumiranja i pretnje po biodiverzitet. Pesnici, pisci i muzičari takođe koriste Crvenu listu kao izvor inspiracije.
Doprinosi ljudskom zdravlju i životnim sredstvima
Informacije sa Crvene liste doprinose ljudskom zdravlju i egzistenciji i često se koriste od strane istraživača u sektoru zdravstva koji istražuju o vrstama za koje se smatra da prenose bolesti na ljude i domaće životine. To im pomaže da razviju modele predviđanja budućih bolesti i da rade na efikasnim rešenjima.
Mnoge vrste koje su na Crvenoj listi su veoma bitne i za ljudsko zdravlje i egzistenciju. Na primer, fokus je često na lekovitim i biljkama srodnih usevima jer se time ističe potencijal istih da pomognu u kreiranju novih lekova, te da obezbede budućnost poljoprivrednih useva u uvek promenljivoj klimi. Isticanje statusa tih vrsta, kao i rad na tome da njihova budućnost bude u sigurnim rukama, pomaže i u obezbeđivanju naše, sopstvene budućnosti.
