26. aprila 1986. godine dogodila se nuklearna katastrofa u Černobilju. Iz navedenog razloga, ovaj datum služi da nas sve podseti na to koliko upotreba neobnovljivih resursa i atomske energije može da bude štetna za okruženje i životnu sredinu.
Obnovljivi izvori energije su glavni pokretač i nosilac energetske tranzicije ka karbonski neutralnoj energetici i ekonomiji. Borba protiv klimatskih promena postala je međunarodna obaveza za skoro sve države u svetu koje su se obavezale da spreče povećanje prosečne temperature na planeti za 2°C u odnosu na predindustrijski period i da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte u 2030. godini za 45% u odnosu na emisije iz 2010. godine. Evropa je postavila ambiciozan plan – nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine.
Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), ukupna instalisana snaga iz proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u svetu trenutno iznosi 3.372 GW, što je porast od skoro 10% u odnosu na 2022. godinu.
Najveći udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora pripada hidroenergiji sa 37% dok je solarna energija na drugom mestu sa 31%.
90% ukupnih kapaciteta obnovljivih izvora energije pripada Aziji, Evropi i Severnoj Americi.
Evropa je posle Azije (48%) kontinent sa najvećim kapacitetima instalisane snage za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (709 GW), odnosno udelom od 21% ukupnih svetskih kapaciteta. Evropa ubrzano radi na ozelenjavanju svojih energetskih kapaciteta, naročito putem povećanja kapaciteta korišćenja energije sunca i vetra. Trend rasta novih kapaciteta obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji je veoma dinamičan u poslednjih 10 godina, navodi IRENA.
Republika Srbija je 2013. godine donela Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljvih izvora energije sa ambicioznim ciljem da do 2020. godine ostvari 27% udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije.
Prema podacima Eurostata, Srbija je 2020 dostigla udeo od 26.2% i tako gotovo ispunila cilj. Republika Srbija trenutno raspolaže sa 2.930 MW instalisane snage na obnovljive izvore energije:
– Vetroelektrane: 398 MW;
– Solarne elektrane: 11 MW*;
– Solarne elektrane kupci-proizvođači: 13,6 MW;
– Hidroelektrane: 2.469 MW;
– Biomasa: 2,7 MW;
– Biogas: 32 MW.
U martu 2021. godine usvojen je novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, dok je u martu 2023. godine Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog Zakona I prosledila ga Parlamentu. Nakon usvajanja izmena zakona u Skupštini i nedostajućih podzakonskih akata stvoriće se uslovi za dalji razvoj sektora obnovljivih izvora energije, kao i sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije.
Do kraja godine biće usvojen Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku koji će definisati nacionalne ciljeve za obnovljive izvore energije do 2030. godine.
* Procena je da je do sada instaliran veći broj solarnih elektrana ukupne snage 50 MW za koje ne postoji zvanično dostupan registar. 05.04.2023. u rad je puštena solarna elektrana „DeLasol“ u Lapovu. Snaga elektrane „DeLasol“ je 9,9 MW što će značajno uticati na ukupnu instalisanu snagu solarnih elektrana.
