Orah (lat. Juglans) je rod biljaka iz porodice Juglandaceae. Vrste ovog roda su drvenaste biljke koje dostižu visinu i do 40 metara. Drvo ima i istoimeni plod i on spada u orašasto voće. Postoji 21 vrsta oraha rasprostranjena širom sveta.
On je vrlo vredan i skupocen u pogledu samog drveta. Stablo oraha je jedan od najkvalitetnijih materijala za izradu nameštaja i instrumenata. Pored svog kvalitetnog stabla, on ima jestiv i ukusan plod.
Orah cveta u proleće i plod daje u jesen. Oblik cveta je u obliku rese. Kora stabla je veoma tvrda i gruba, obično sive boje. Plod oraha je tvrd, nalazi se u tvrdoj opni – ljusci u kojoj se nalazi jestivo jezgro.
Najviše se uzgajaju persijski ili engleski orah i crni orah.
Orah je najstariji poznati plod sa drveta koji se koristi u ishrani već 10 hiljada godina. Orasi koje danas jedemo poznati su kao engleski, ali oni zapravo potiču iz drevne Persije gde su se smatrali kao poslastica za kraljevsku porodicu.
Orasi su bogati omega-3 masnim kiselinama i sadrže veće količine antioksidansa od većine drugih namirnica. Takođe su odličan izvor vitamina i minerala, poput bakra, joda, folne kiseline, fosfora, vitamina B6 i vitamina E. Omega-3 masne kiseline povoljno utiču na funkcije mozga, srca i ublažavaju upale.
Orasi imaju veću antioksidacijsku aktivnost od drugih orašastih plodova. Ova aktivnost potiče od vitamina E, melatonina i biljnih jedinjenja koja se nazivaju polifenoli, a koji su posebno bogati u tankoj, papirastoj koži oraha.
Orasi kao i ostali orašasti plodovi, se jedu kao grickalica, ali se oni mogu dodavati u salate, paste, žitarice i naravno kolače. Odlični su i kao slatkiši preliveni čokoladom ili kandirani. Orasi su sjajna zamena za meso u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani. Mogu se koristiti sirovi, ali i pečeni, kuvani ili ušećereni. Plod oraha se ne koristi samo kao hrana, mladi orasi se koriste za dobijanje pića poput likera ili rakije. Zbog visokog sadržaja masti, od oraha se pravi i ulje koje se koristi u kulinarstvu kao preliv u salatama.
Orah nije samo izvor hrane čoveku, već i životinjama poput miševa, veverica i ptica.
Pored svih dobrih osobina, drvo oraha ima jednu lošu. Orah oslobađa jedno alelopatsko jedinjenje pod nazivom juglon. Alelopatija je proces u kom organizam proizvodi hemikalije koje utiču na rast, opstanak i reprodukciju drugih organizama. Što znači da orah nije dobro saditi na mestu bašte ili uz druge vrste drveća koje mogu biti osetljive.
Zanimljivosti
- Drvo oraha može doživeti čak 250 godina.
- Plod oraha je nekada korišćen da ublaži upale, leči rane i osveži dah.
- I dan-danas se koristi boja koja potiče iz ljuski oraha, a navodno su tu boju čak koristili Leonardo da Vinči i Rembrant za pisanje i crtanje. Ova boja zapravo potiče od joda kojeg sadrži zelena ljuska oraha.
- Skrhane ljuske se koriste kao podloga za malčiranje dvorišta, staza i bašta.
- Tvrde orahove ljuske se koriste za čišćenje mekih metala, plastike, drveta i kamena. Ovaj ekološki prihvatljiv i reciklirajući mekani brusni abraziv je zbog svoje elastičnosti i otpornosti pogodan za operacije peskanja, uklanjanja kamenca i poliranja.
- Najpoznatija poslastica sa orasima jeste baklava.
- Ljuska takođe sadrži visok sadržaj masti i pokazale su se kao odličan ogrev.
- Zbog lepšeg izgleda jezgra ploda, proizvođači sumporišu jezgra oraha kako bi bili stvetlije boje.
Kako obeležiti svetski dan oraha?
- Kupite 1-2 kg neočišćenih oraha i sami ih skrckajte i očistite, to je sjajna anti-stres aktivnost!
- Napravite slatkiše, kolače od oraha, podelite ih sa svojim prijateljima i bližnjima ili zadržite sve za sebe, kako vam je po volji.
- Ako imate dvorište, plac ili njivu, zasadite orah, praviće vam ogroman hlad i svake jeseni ćete imati besplatnu zdravu grickalicu i dodatak kolačima. A za ljubitelje pića, za vreme letnjih dana možete napraviti liker ili rakiju od mladih oraha.
