Tekst preuzet sa sajta energetskiportal.rs
Svet je 2011. godine dostigao populaciju od sedam milijardi ljudi, a ove godine bližimo se cifri od osam milijardi.
I dok jedni hvale tehnološka dostignuća koja su učinila naš život lakšim, efikasniju zdravstvenu zaštitu koja je produžila životni vek i napretke u rodnoj ravnopravnosti, Ujedinjene nacije upozoravaju da je stopa nejednakosti još uvek zabrinjavajuća.
Isti problemi i izazovi koji su postojali pre 11 godina opstaju i sada ili su se pogoršali, upozoravaju iz UN-a: klimatske promene, nasilje, diskriminacija, a ove godine i preko 100 miliona prisilno raseljenih lica širom sveta.
Još uvek je mnogo onih koji su na osnovu pola, etničke pripadnosti, klase, religije, seksualne orijentacije, invaliditeta, porekla i drugih faktora, izloženi diskriminaciji i nasilju. Stoga je posebno važno usmeriti sredstva ka unapređenju ljudskih i reproduktivnih prava, poručuju iz UN-a.
10,9 milijardi ljudi do 2100. godine
Bilo je potrebno stotine hiljada godina da svetska populacija naraste do milijardu, a onda se za još samo dva veka uvećala sedmostruko, pišu Ujedinjene nacije.
Globalna populacija je 2021. godine iznosila skoro 7,9 milijardi, a očekuje se da će porasti na oko 8,5 milijardi u 2030, 9,7 milijardi u 2050. i 10,9 milijardi u 2100. godini.
Ovaj rast podstaknut je sve većim brojem ljudi koji su preživeli reproduktivnu dob, velikim promenama u stopama fertiliteta, povećanjem urbanizacije i ubrzanom migracijom.
Početkom sedamdesetih godina, žene su u proseku imale po 4,5 dece, a do 2015. godine taj broj je pao na ispod 2,5 dece po ženi. U međuvremenu, prosečni globalni životni vek je porastao, sa 64,6 godina ranih devedesetih na 72,6 godina u 2019.
Pored toga, u svetu se primećuje visok nivo urbanizacije i ubrzane migracije. 2007. godina je bila prva godina u kojoj je više ljudi živelo u urbanim nego u ruralnim područjima, a do 2050. godine oko 66 odsto svetske populacije će živeti u gradovima.
Energetski portal
