Preuzeto sa sajta National Geographic Srbija 2023. i 2022.
Šume i njihovo održivo upravljanje ključni su za borbu protiv klimatskih promena, ali su i jedan od važnih faktora u smanjenju siromaštva i dostizanju ciljeva održivog razvoja. Šume, pokrivajući trećinu svetske kopnene površine, obezbeđuju i više od 300 različitih funkcija.
Šume su jedan od najsloženijih kopnenih ekosistema na zemlji. Dragoceni su prirodni resurs od izuzetnog značaja za čoveka, ali i za ukupni biodiverzitet. Danas se u celom svetu obeležava ovaj dan.
U Srbiji je oko 34 odsto površine teritorije pod šumama. Prema preliminarnim podacima, 29,1 odsto su šume, dok šikare i šibljaci čine negde oko pet posto.
„Najnoviji podaci u okviru projekta koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume, i u kojima učestvuje i JP „Srbijašume”, pokazuju da je ovaj procenat daleko veći i očekujemo da će negde oko 40 posto teritorije Republike Srbije biti pod šumama”, naglašava Gorana Jančić iz Javnog preduzeća „Srbijašume”.
„Na taj način doći ćemo u red zemalja koje ispunjavaju optimalnu šumovitost, ali ono što je značajno, posebno na današnji dan, je da se ukaže na važnost očuvanja postojećih šuma, da ih zaštitimo od svih faktora, bilo od šumskih požara, bilo čoveka, i da unapredimo njihovo stanje”, napominje Jančićeva.
Šume imaju preko 400 funkcija. Veliki broj domaćinstava i industrija živi od šuma kao resursa i vrlo je važno da o šumama gazdujemo održivo.
„Šume nemaju samo proizvodnu funkciju. One imaju i zdravstvenu i rekreativnu, funkciju očuvanja zemljišta, one štite zemljišta od voda i doprinose povećanju njihove plodnosti”, navodi Gordana Jančić.
Ipak, godišnje u svetu nestane oko 16 miliona hektara ovih zelenih prostranstava neophodnih za prirodnu ravnotežu života na Zemlji.
Šume najviše ugrožavaju klimatske promene, ali i šumski požari, koji se češće javljaju iz istih razloga. Sigurno je da i čovek ima uticaja, posebno na lokalitetima gde dolazi do promene namene zemljišta u svrhu izgradnje, zato je neophodno održivo gazdovanje ovim resursom, zaključuje Gordana Jančić iz JP „Srbijašume”.
Koje drveće je najefikasnije u prečišćavanju zagađenog vazduha?
Često se od biloga, ekologa i stručnjaka iz srodnih disciplina može čuti da sadnjom drveća i uređivanjem zelenih površina u gradovima, njihovi stanovnici ostvaruju brojne benefite. Pre svega, na ovaj način se najlakše reguliše temperatura, a mnoge studije ukazuju da zelenilo ima blagotvoran uticaj i na naše mentalno zdravlje, kao i da lišće i iglice drveća prečišćava zagađivače iz vazduha – na taj način mi udišemo manje toksičnih čestica. Ali, koje drveće najefikasnije prečišćava vazduh?
Upoređujujući karakteristike 12 vrsta drveća, naučnici su došli do odgovora koje najefikasnije prečišćava vazduh.
Upravo je ovo pitanje postavila grupa istraživača sa Univerziteta u Geteborgu, koja je analizirala prisustvo 32 zagađivača u lišću i iglicama 12 vrsta drveća koje raste u botaničkoj bašti ovog grada.
Ko su najbolji saveznici protiv zagađenja?
„Naše analize pokazuju da različite vrste drveća imaju različite sposobnosti da apsorbuju zagađivače iz vazduha”, objašnjava Dženi Klinberg, istraživač u Botaničkoj bašti u Geteborgu, ali da su se najbolje pokazali četinari poput patagonijskog ariša. Međutim, nedostatak je što iglice i lišće drveća, uprkos tome što apsorbuju aerozagađivače – ne razlažu iste. Tako da postoji rizik da će zemlja ispod drveća biti kontaminirana kada se odvoji i raspadne.
Sadnja drveća u gradovima i poznavanje činjenice koja od njih su najpogodnija za prečišćavanje, mogli bi značajno da poboljšaju kvalitet vazduha koji udišemo. Međutim, istraživači upozoravaju da postoje slučajevi kada „ispunjavanje” ulica drvećem nema nekog preteranog učinka, kao i da se prethodno u obzir mora uzeti nekoliko faktora. Npr. drvored u uskoj ulici može smanjiti protok vazduha, što bi negativno uticalo na disperziju i razblaživanje zagađujućih materija. To znači da je u uskim ulicama zaštićenim od vetra, nisko rastinje poput živih ograda dosta efikasnije.
Stoga je, prema mišljenju istraživača, pažljivo urbanističko planiranje koje kombinuje različite vrste drveća ključno za optimizaciju prečišćavanja vazduha i uzimanje u obzir drugih funkcija i prednosti vegetacije.
