Svetski dan zmija

Šesnaesti jul svake godine obeležava se kao Svetski dan zmija. Dan ima za cilj da podigne svest o različitim vrstama zmija i da osvetli nezamenljivu ulogu koju one imaju u biosferi.
Photo by David Clode on Unsplash

Svetski dan zmija, koji se održava svake godine 16. jula, ima za cilj da poveća svest o preko 3.500 vrsta zmija koje postoje širom sveta. Nisu sve zmije toliko strašne ili otrovne kao što verujemo. Ovim fascinantnim gmizavcima se često ne odaje priznanje koje zaslužuju samo zbog loše reputacije koju su stekli. Cilj ovog dana je da promeni negativnu percepciju oko zmija i promoviše ljubav prema svim živim bićima, čak i onima kojih se plašimo.

Zmije igraju važnu ulogu u ekosistemima širom planete. Na primer, one su super-efikasni, potpuno prirodni način za kontrolu populacije štetočina. Zmije se hrane prenosiocima mnogih bolesti, uključujući i lajmsku bolest.

Neke zmije su društvene. Kao i mnogi drugi gmizavci i njihovo društveno ponašanje više liči na ptice i sisare nego što mnogi pretpostavljaju. Arizonske crne zvečarke imaju „prijatelje“ i pojedince koje izbegavaju u svojoj zajednici.

Postoji još mnogo zanimljivih činjenica u vezi zmija, a mi vam ovde prenosimo samo neke od njih:

  • Kraljevska kobra, najduža zmija na svetu, takođe je jedina vrsta zmija na svetu koja pravi gnezdo za polaganje jaja.
  • Leteće zmije postoje. Ova stvorenja bez udova nisu sposobna da lete kao ptice ili slepi miševi, ali mogu da spuštaju sa drveća tako što uz pomoć svojih rebara zadržavaju vazduh ispod tela.
  • Zmije nemaju spoljašnje uši. Kako onda čuju zvuk? Kosti u donjoj vilici zmija su sposobne da „pokupe“ zvučne talase sa vode ili površine zemlje.
  • Zmijski otrov je zapravo modifikovana pljuvačka. Zmije koriste otrov za imobilizaciju i varenje plena i kao odbranu od pretnji.
  • Zmijski otrov ima sposobnost da leči. Komponente zmijskog otrova se koriste za razvoj određenih lekova za opuštanje mišića, analgetika i lekova za neurodegenerativne poremećaje.
  • Evolucija je nekim vrstama zmija dala infracrveni vid, poznat i kao toplotni vid. To pomaže ovim hladnokrvnim gmizavcima da prate toplokrvni plen tako što „osećaju“ toplotu koju plen emituje iz svog tela.
  • Zmije imaju slab vid i slab sluh, ali imaju besprekoran njuh. Da li ste znali da zmije mirišu svojim jezicima? Zmijski jezik hvata hemijska jedinjenja (od kojih se sastoje mirisi) iz vazduha, vode i zemlje. Zato zmije stalno izbacuju jezik.

Više o životu zmija pogledajte u dokumentarnom filmu sa kanala Wildelife For Famililies

Foto: David Clode na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin