Svetski ekonomski forum: Deceniju koja dolazi obeležiće ekološke i društvene krize

Svet ulazi u doba kombinovanih kriza usled kojih se javljaju nestašice resursa, a rasplet će direktno zavisiti od odnosa prema zaštiti životne sredine i ublažavanju klimatskih promena na globalnom nivou, navodi se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
ekoloska kriza

Preuzeto sa sajta Balkangreenenergynews

U analizi su razmatrani rizici koji će oblikovati neizvesni i turbulentni period od narednih desetak godina, a očekuje se da će ga karakterisati ekološki i društveni poremećaji.

Analiza globalnih rizika – Global Risks Report 2023, koju je uradio Svetski ekonomski forum, pokazuje da će pored ekonomske recesije, sukoba i ratova, glavna pretnja za čovečanstvo u narednoj deceniji biti razni oblici ekološke krize.

U naredne dve godine, rizik je najveći na polju troškova života, dok je pretnja od neuspeha klimatske akcije, ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene okarakterisana kao najveći rizik sa kojim se čovečanstvo suočava u sledećoj deceniji.

U naredne dve godine, rizik je najveći na polju troškova života, a u celokupnoj deceniji obuhvaćenoj izveštajem prednjači potencijalni neuspeh klimatske akcije

Globalni rizici su svrstani su nekoliko kategorija. U izveštaju se analiziraju ekonomski, geopolitički, društveni, tehnološki i rizici iz domena životne sredine koji su najprisutniji u prognozama za naredne dve godine i za deset.

Vratila se inflacija i neke stare i zaboravljene krize

Vratili su se neki „stari rizici“, poput inflacije, krize troškova života, trgovinskih ratova, odliva kapitala sa tržišta u razvoju, društvenih nemira, geopolitičkih konfrontacija i pretnji nuklearnog rata, upozorava WEF.

Čovečanstvo ulazi u doba niskog ekonomskog rasta i slabe međunarodne saradnje, dok kompromisna rešenja rizikuju da naruše klimatsku akciju, globalni razvoj i buduću otpornost država i globalne zajednice, navodi se u analizi.

Kratkoročni i dugoročni rizici stvaraju nove polikrize

Autori su koristili tri vremenska okvira za razumevanje globalnih rizika. Razmatran je uticaj trenutnih kriza odnosno globalnih rizika koji se već razvijaju i za koje se očekuje da će se materijalizovati u roku od dve godine. Akutni rizici za 2023. su poremećaji u snabdevanju energentima i hranom i rastuća inflacija.

U sledećih desetak godina sve manje država će imati fiskalni prostor za ulaganja u budući rast i zelene tehnologije

U izveštaju se razmatraju najveći rizici u roku od deset godina, koji bi mogli da se pretvore u krize. Sve manje država će imati fiskalni prostor za ulaganja u budući rast, zelene tehnologije, obrazovanje, negu i zdravstvene sisteme, navode autori.

Takođe, ovako identifikovani kratkoročni i dugoročni faktori rizika bi mogli da evoluiraju i da se pojave kao polikriza, gde različite krize međusobno deluju tako da njihov ukupan uticaj daleko prevazilazi zbir svakog dela. Između ostalog, do 2030. godine je velika opasnost od nestašica prirodnih resursa, napominje se u izveštaju.

Ekološki rizici imaće najveći uticaj na globalnu zajednicu

Gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema smatraju se jednim od globalnih rizika koji će najdrastičnije da se pogoršaju u narednoj deceniji. Na rang-listi deset rizika, šest je iz domena životne sredine, kako u kratkoročnim tako i u dugoročnim procenama.

Za klimatske i ekološke rizike smo najmanje spremni

Međutim, za klimatske i ekološke rizike smo najmanje spremni, tvrde autori izveštaja. Oni konstatuju da izostaje duboki i usklađeni globalni napredak u ostvarenju ciljeva klimatskih akcija.

Velika je razlika između onoga što je nauka utvrdila kao neophodno za postizanje neto nula emisija i onoga što je politički izvodljivo

Napori za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove su postavljeni u rizične kompromise. Postoji velika razlika između onoga što je nauka utvrdila kao neophodno za postizanje neto nula emisija i onoga što je politički izvodljivo, navodi se u aktuelnom WEF-ovom godišnjem pregledu.

Opterećenje prirodnih ekosistema će dalje da jača, s obzirom na njihovu potcenjenu ulogu u globalnoj privredi

Opterećenje i destrukcija prirodnih ekosistema još više će da raste, s obzirom na njihovu još uvek potcenjenu ulogu u globalnoj privredi i ukupnom zdravlju planete. Ali i kao posledica rešavanja trenutnih kriza, napominje se u izveštaju.

Pregled globalnih rizika za period od 2 i od 10 godina

Ukoliko se značajno ne promene politika ili ne bude dovoljno ulaganja, interakcija uticaja klimatskih promena, gubitka biodiverziteta, bezbednosti hrane i potrošnje prirodnih resursa ubrzaće kolaps ugroženih ekosistema. Takva polikriza bi zatim mogla da ugrozi snabdevanje hranom i osnovne prihode ljudi u klimatski osetljivim privredama, poveća štetu od prirodnih katastrofa i ograniči napredak u ublažavanju klimatskih promena, upozoravaju autori.

Više povezanih rizika nagoveštava krizu resursa u bliskoj budućnosti

Autori upozoravaju na urušavanje saradnje u geopolitičkom smislu i ističu da će to pojačati polikrizu iz međusobno povezanih ekoloških, geopolitičkih i socioekonomskih rizika u domenu ponude i potražnje za prirodnim resursima.

Slabljenje saradnje na geopolitičkom planu povećava rizike vezane za prirodne resurse

Izveštaj opisuje četiri scenarija usredsređena na nestašice hrane, vode, metala i minerala. Ovako povezani rizici prete da izazovu humanitarne i ekološke krize, počev od ratova za vodu i gladi do kontinuirane prekomerne eksploatacije ekoloških resursa i usporavanja u merama za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na njih.

Jedini optimizam je da se deluje odmah

U optimističnoj noti ovogodišnjeg izveštaja, naglašeno je da još uvek postoji prozor za oblikovanje sigurnije budućnosti čovečanstva kroz efikasniju pripremu.

Neki od rizika opisanih u ovogodišnjem izveštaju su blizu tačke bez povratka. Sada je trenutak da se deluje kolektivno, odlučno i sa dugoročnim ciljevima, napominju autori uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Ulaganje u otpornost mora biti fokusirano na prevazilaženje kombinovanih rizika, na primer na finansiranje mera za prilagođavanje klimatskim promenama i njihovo ublažavanje, kao na oblasti koje jačaju ljudski kapital i razvoj, poručili su eksperti iz WEF-a.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin