Tržišni lideri podržavaju depozitni sistem prikupljanja ambalažnog otpada u Srbiji

Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili nazad, na primer, pet dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90 odsto ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40 odsto ukupnog otpada od posmatranih materijala, stav je Alijanse za cirkularna pakovanja.

Preuzeto sa sajta Biznis

Alijansu čine lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja – Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging i Smurfit-Kappa, i ta organizacija aktivno se uključila u javnu raspravu koja se odnosi na donošenje novog zakonskog okvira kojim će biti regulisano pitanje upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji. Godišnji obrt kompanija – osnivača Alijanse kreće se oko 660 miliona evra, a njihov tržišni udeo nešto je veći od 65 odsto.

Kako je rečeno na predstavljanju ciljeva Alijanse, žele da ponude efikasna rešenja i mehanizme koji će omogućiti povećanje stope cirkularnosti i reciklaže, kao i da se izbegne mogućnost donošenja neadekvatnih zakonskih rešenja koja bi imala dugoročne negativne efekte na životnu sredinu, kao i na ekonomiju.

U razgovoru za Biznis.rs predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja Nenad Đurđević naglašava da se ne radi samo o tome šta bi i kako kompanije htele da rade, već su u fokusu želje potrošača.

„Potrošači svuda u svetu, pa i u Srbiji, žele da kupe proizvode koji imaju ‘zelenu’ komponentu i proizvode koji što većim delom dolaze iz recikliranih izvora. Jednostavno, potrošači sami žele da žive u čistijoj i zdravijoj sredini i tako kupuju, a naš zadatak je da takvu želju ‘sprovedemo’ kroz ceo lanac cirkularne ekonomije i pretočimo u rešenja. Mi pravimo pakovanja u kojima brendovi ‘žive’, a na domaćem tržištu nešto više od 65 odsto hrane i pića dolazi u pakovanjima koja proizvode naše članice. Zato je naša dužnost da želje konzumenata ‘ugradimo’ u naš posao“, kaže Đurđević, koji je i regionalni direktor prodaje za jugoistočnu Evropu i Tursku u kompaniji Ball Packaging Beograd.

Smatra da je neverovatno da u 2023. godini mi kao konzumenti prihvatimo takav način života i rada da vredna pakovanja bacamo na đubrišta.

„Želimo da cirkularnost zaživi, a to znači da želimo da odlažemo pakovanja na ispravno mesto, zbog toga da bi mogla da imaju vrednost, da ih prikupimo i da ih ponovo preradom vratimo u novo pakovanje, umesto da kopamo novu rudu boksita da bismo pravili aluminijum za konzerve ili od nafte pravimo granulate za plastiku“, ističe Đurđević.

Alijansa za cirkularna pakovanja poručila je da kompanije u industriji pića i hrane u Srbiji mogu da ostanu konkurentne samo sa visokim sadržajem recikliranog materijala u ambalažnim materijalima, koji omogućavaju fer igru na lokalnom i tržištu EU, kao i da je neophodno da se materijalima prikupljenim u Srbiji trguje na transparentan i konkurentan način sa ciljem visoke cirkularnosti materijala.

„Iz iskustva naših kompanija, koje posluju širom sveta, rešenja u većini zemalja gde mi poslujemo, kao i na osnovu nezavisne i meritorne Eunomijine studije, zaključili smo da je najbolji način za prikupljanje onoga što smo iskoristili i ponovno korišćenje – depozitni sistem za staklo, višeslojnu kartonsku ambalažu, plastiku i aluminijumsku ambalažu“, rekao je Đurđević za Biznis.rs.

Dodaje da su članice Alijanse svesne toga da postoje i drugačija rešenja.

„Slovenija je, recimo, uspela da kroz sistem komunalnog prikupljanja i razdvajanja otpada postigne veću stopu reciklaže nego u nekim zemljama gde je na snazi depozitni sistem, ali smatramo da je depozitni sistem bolji za Srbiju, jer kod nas komunalni sistem postoji, ali ne daje značajne rezultate. Takođe, prednost depozitnog sistema je da on nagrađuje na konkretan način pravilno odlaganje ambalaže, što smatramo boljim od sistema ‘kažnjavanja‘“, istakao je Đurđević.

Pored depozitnog sistema članice Alijanse podržavaju stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka – jedan za prikupljanje plastike, metala, stakla i kartonske ambalaže koja nije obuhvaćena depozitom, i drugi tok za papir i karton.

Kompanije-osnivači Alijanse i same imaju ambiciozne ciljeve do 2030. godine kada je reč o cirkularnosti.

Ball Corporation planira da do zadatog roka reciklira 90 odsto proizvedenih aluminijumskih limenki, ALPLA da ima najmanje 25 odsto recikliranog PET-a u proizvodima. Greiner teži 100 odsto cirkularnom poslovanju kada je reč o plastičnoj jednokratnoj ambalaži, ambalaži za višekratnu upotrebu i kompostabilnoj ambalaži. Steklarna Hrastnik – Srpska fabrika stakla cilja najmanje 50 odsto sadržaja post-recikliranog stakla, Tetra Pak želi da postigne stopu recikliranja od najmanje 70 odsto, dok se Smurfit Kappa već bavi proizvodnjom isključivo recikliranog papira.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin