Ovi nalazi, koje su objavili Program UN za životnu sredinu (UNEP) i Sabin centar za pravo o klimatskim promenama na Univerzitetu Kolumbija, pokazuju da sudski sporovi u vezi sa klimom postaju sve značajniji za obezbeđivanje klimatskih akcija i pravednih rešenja.
Globalni izveštaj o klimatskim sporovima: Pregled za 2023 zasnovan je na pregledu slučajeva usredsređenih na zakone, politiku ili nauku o klimatskim promenama koji su do 31. decembra 2022. prikupljeni u okviru baze podataka o sudskim sporovima u SAD i od strane Sabin centra za pravo o klimatskim promenama. Izveštaj je objavljen dan uoči prve godišnjice deklaracije Generalne skupštine UN o pristupu čistoj i zdravoj životnoj sredini kao univerzalnom ljudskom pravu, koja za cilj ima smanjenje ekoloških nepravdi, osnaživanje ljudi i zajednica, posebno onih u ranjivim situacijama, uključujući zaštitnike ljudskih prava u oblasti životne sredine, decu, omladinu, žene i starosedeoce svih regija.
„Klimatske politike su daleko iza onoga što je potrebno da bi se globalne temperature održale ispod praga od 1,5°C, sa ekstremnim vremenskim pojavama i toplotom koja već “prži” našu planetu“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a „Ljudi se sve više obraćaju sudovima za pomoć u borbi protiv klimatske krize, pozivajući vlade i privatni sektor na odgovornost i čineći sudske sporove važnim mehanizmom za obezbeđivanje klimatskih akcija i promovisanje pravednih rešenja koja uzimaju u obzir klimu.”
Izveštaj pruža pregled ključnih sudskih sporova u vezi sa klimatskim promenama iz poslednje dve godine, uključujući i važna dostignuća (poput odabranih slučajeva u nastavku). Kako se učestalost i obim sudskih sporova u vezi sa klimatskim promenama povećavaju, broj pravnih presedana raste, formirajući sve bolje definisanu oblast prava.
Ukupan broj slučajeva vezanih za klimatske promene se više nego udvostručio od prvog izveštaja na ovu temu, sa 884 u 2017. na 2.180 u 2022. Dok je većina slučajeva pokrenuta u SAD, sporovi o klimatskim promenama sve su češći širom sveta, te se sada čak 17 odsto slučajeva prijavljuje u zemljama u razvoju, uključujući male ostrvske države u razvoju. Ovi pravni postupci pokrenuti su u 65 pravosudnih organa širom sveta: u međunarodnim, regionalnim i nacionalnim sudovima, tribunalima i drugim pravosudnim telima, uključujući i posebne UN procedure i arbitražne sudove.
“Postoji uznemirujuće rastući jaz između nivoa smanjenja gasova staklene bašte koje svet treba da postigne kako bi ispunio ograničenja rasta temperature i akcija koje vlade zapravo preduzimaju da smanje emisije. To će neizbežno dovesti do toga da više ljudi na kraju traži rešenja na sudovima. Ovaj izveštaj će biti neprocenjiv resurs za sve koji žele da postignu najbolji mogući ishod tokom pravnih postupaka u vezi klimatskih promena”, rekao je Majkl Džerard, direktor fakulteta Sabin centra.
Izveštaj pokazuje i da se glasovi ranjivih grupa čuju širom sveta: 34 slučaja su podneta u ime dece i omladine mlađe od 25 godina. Sedmogodišnja Rabab Ali tužila je vladu Pakistana zbog kršenja njenih i prava njene generacije na zdrav život jer eksploatacija posebno prljavog lignitnog uglja drastično povećava pakistanske emisije ugljen-dioksida, zagađujući vazduh, što može imati katastrofalne posledice po buduće generacije, a pritom doprinosi globalnom zagrevanju. Sa druge strane, u Švajcarskoj tužioci iznose svoje argumente na osnovu nesrazmernog uticaja klimatskih promena na starije žene. U toj zemlji formirano je Udruženje klimatskih seniora kako sudski postupak ne bi zavisio od pojedinaca. Iako intenzivnim i čestim talasima toplote i drugim klimatskim uticajima nisu podložne samo starije žene već i stariji muškarci, hronični i drugi bolesnici i mala deca, fokusom na pomenutu grupaciju pokušavaju da povećaju uspešnost tužbe.
Različiti slučajevi doveli su u pitanje odluke vlada zasnovane na nekonzistentnosti sa ciljevima Pariskog sporazuma ili obavezama zemalja u vezi smanjenja emisija gasova staklene bašte. Pariski sporazum kao pravno obavezujući međunarodni ugovor o klimatskim promenama ima za cilj da spreči povećavanje količina gasova staklene bašte u atmosferi i godišnji rast temperature. Rastuća svest o klimatskim promenama poslednjih godina takođe je podstakla pravne akcije protiv korporacija – to uključuje slučajeve koji pokušavaju da nateraju kompanije proizvođače fosilnih goriva i druge emitere gasova staklene bašte da preuzmu odgovornost za klimatske promene i štetu nastalu usled njih.
Prema izveštaju, većina tekućih sporova u vezi sa klimom spada u jednu od šest kategorija: 1) slučajevi koji se oslanjaju na ljudska prava sadržana u međunarodnom pravu i nacionalnim ustavima; 2) preispitivanje (ne)sprovođenja zakona i politika u vezi sa klimom; 3) grupe i pojedinci koje traže da fosilna goriva ostanu pod zemljom; 4) onih koji se zalažu za veću klimatsku transparentnost i prestanak prikrivanja relevantnih podataka; 5) potraživanja koja se odnose na korporativnu odgovornost i odgovornost za klimatske štete; i 6) tvrdnje koje se odnose na neuspehe u prilagođavanju uticajima klimatskih promena.
Izveštaj pokazuje da sudovi pronalaze jake veze ljudskih prava sa klimatskim promenama. Ovo vodi ka većoj zaštiti za najugroženijih grupa u društvu, kao i povećanju odgovornosti, transparentnosti i pravde, primoravajući vlade i korporacije da teže ambicioznijim ciljevima ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanju istim.
U budućnosti izveštaj predviđa porast broja slučajeva koji se odnose na klimatske migracije, slučajeva koje su pokrenuli domorodački narodi, lokalne zajednice i druge grupe koje su neproporcionalno pogođene klimatskim promenama, kao i slučajevi koji se odnose na odgovornost nakon ekstremnih vremenskih pojava. Izveštaj takođe predviđa izazove u primeni nauke o klimatskim atribucijama koja zauzima centralno mesto u pravnim debatama o uzročno-posledičnoj vezi između ljudskih aktivnosti, globalnih klimatskih promena i uticaja na ljudske i prirodne sisteme, kao i porast slučajeva usmerenih na pojedince koji nastoje da ukinu propise koji promovišu klimatske akcije.
Ključni klimatski sporovi i pitanja obuhvaćena izveštajem uključuju i sledeće:
- Komitet UN za ljudska prava je po prvi put zaključio da je neka zemlja prekršila međunarodno pravo o ljudskim pravima kroz klimatsku politiku i klimatsku neaktivnost, utvrdivši da vlada Australije krši svoje obaveze u pogledu ljudskih prava prema stanovnicima ostrva Tores Strait;
- Vrhovni sud Brazila smatra da Pariski sporazum o ljudskim pravima uživa „nadnacionalni“ status;
- Holandski sud je naredio kompaniji Shell da se pridržava Pariskog sporazuma i do 2030. godine smanji emisiju ugljen-dioksida za 45 odsto u odnosu na nivoe iz 2019. Ovo je bio prvi put da je sud utvrdio da privatna kompanija ima obavezu prema Pariskom sporazumu;
- Sud u Parizu smatra da su klimatska neaktivnost Francuske i neispunjavanje sopstvenih ciljeva u pogledu budžeta ugljenika (procena količine emisije ugljen-dioksida koja se može emitovati dok se globalno zagrevanje održava ispod određenih temperaturnih granica) prouzrokovali ekološke štete vezane za klimu;
- Sud Ujedinjenog Kraljevstva je utvrdio da vlada nije ispoštovala svoje zakonske obaveze u skladu sa usvojenim Zakonom o klimatskim promenama iz 2008. kada je odobrila svoju nultu neto strategiju;
- Male ostrvske države u razvoju ulažu napore za dobijanje savetodavnih mišljenja o klimatskim promenama od Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog suda za pomorsko pravo.
Foto: Racool_studio on Freepik
