Preuzeto sa sajta Science News
Prema podacima američkog Centra za ekološku prognozu, prosečna globalna temperatura koja je zabeležena 3. jula iznosila je 17 stepeni Celzijusa i bila je najviša temperatura ikada zabeležena. Ta temperatura nadmašila je prethodni rekord od 16.92 stepena zabeleženih u avgustu 2016. godine.
Do kraja te nedelje, novi rekord je izjednačen, pa oboren, kada je zabeležen vrhunac 6. jula – tog dana, globalna temperatura bila je 17.23 stepena Celzijusa.
U ovo doba godine, prosečne globalne temperature dostižu vrhunac. Ali ono što se dogodilo u junu i julu ove godine verovatno je rezultat onoga što se dešava u okeanima.
Okeani širom sveta postali su alarmantno topli, što se u velikoj meri može pripisati klimatskim promenama koje nastaju zbog ljudskih uticaja, kažu naučnici. Zbog toga, vratio se i atmosfersko-okeanski fenomen El Niño, poznat po privremenom zagrevanju planete.
„Zaista nikada nismo imali ovakav sklop okolnosti”, kaže atmosferska naučnica Dženifer Frensis iz Vudvel centra za istraživanje klime u Falmoutu, Masačusetsu. „Ulazimo u neistražene teritorije.”
Topli okeani predstavljaju problem
Veliki deo ekstremnih toplota kojima svedočimo vezan je za stanje u našim okeanima, kaže klimatolog Tomas Di Liberto iz Američke nacionalne uprave za okeane i atmosferu u Vašingtonu. „Globalni okean je jednostavno bio tako, tako topao”, izjavio je.
Okeani se decenijama zagrevaju. Tokom poslednje decenije, zabeležena je najtoplija površina mora još od 1800-ih godina. U aprilu je prosečna površinska temperatura svetskih okeana dostigla rekordnih 21.1 stepeni Celzijusa.
Posebno je toplo na Severnom Atlantiku, gde se rekordi obaraju velikom brzinom. U Meksičkom zalivu, prosečna površinska temperatura je preko 30°C, prema podacima od 12. jula – to je ujedno i najviša zabeležena temperatura za ovo doba godine (od kada su sateliti počeli da je prate 1981. godine).
Takvi talasi vrućine trenutno pogađaju oko 40% svetskih okeana. Prognoze Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) ukazuju na to da bi do septembra topli talasi u morima mogli da preovladaju na polovini globalnih okeana, kaže Di Liberto.
Topliji okeani predstavljaju ogroman problem, kaže naučnica za atmosferu Meribet Arkodija sa Univerziteta Kolorado Stejt u Fort Kolinsu.
„Okean trenutno apsorbuje oko 93% toplote povezane s globalnim zagrevanjem”, kaže Arkodija. Kako se okeani zagrevaju, postaju manje sposobni da apsorbuju toplotu iz atmosfere, tako da tu toplotu zadržavaju, što dalje dovodi do povećanja globalne temperature.
Stigao je El Niño
Na zagrevanje okeana utiče prirodni klimatski ciklus poznat kao fenomen El Niño. Ovaj fenomen utiče na višegodišnje fluktuacije u temperaturama površine mora u centralnom i istočnom tropskom delu Pacifičkog okeana. Promene temperature vode kontrolišu ekvatorski vazdušni strujnici poznati kao vetrovi pasati.
Tokom neutralnih uslova El Niña, pasati duvaju prema zapadu preko površine Pacifičkog okeana, gurajući toplu vodu prema Indoneziji i pokrećući uzdizanje hladne vode iz dubina okeana duž obale Južne Amerike. Kada pasati duvaju snažno, više tople vode se gura prema istoku i ovaj deo ciklusa naziva se La Niña. U martu je Zemlja izašla iz trogodišnjeg La Niña stanja, relativno dugotrajne faze.
Zatim je u junu krenuo La Niñin pandan, El Niño. Mnogi naučnici veruju da El Niño može biti pokrenut zapadnim udarnim vetrovima, koji duvaju suprotno od pasatnih vetrova i oslabljuju ih, pripremajući teren za El Niño.
El Niño obično prati toplije globalne temperature, dok se La Niña često povezuje s hladnijim temperaturama. „Do sada, 2016. godina je bila najtoplija godina”, izjavila je Arkodija. „To se poklapa sa najsnažnije zabeleženom pojavom El Niña.”
Međutim, rezultati El Niña i La Niñe ne mogu uvek da se predvidive. Na primer, 2020. godina je bila druga najtoplija godina zabeležena i to tokom uslova La Niñe, kaže Arkodija. To ističe uticaj koji zagrevanje ima na ove rekordne temperature, kaže ona.
Iako El Niño pojačava globalno zagrevanje, teško je precizno reći koliko je povratak ovog fenomena doprineo nedavno zabeleženim rekordnim temepraturama, slažu se naučnici Di Liberto, Rodriges i Arkodija.
Tek smo počeli
Trenutni talas El Niño je još uvek u ranoj fazi. Klimatski obrazac obično dostiže vrhunac tokom zime Severne hemisfere, pa Zemlja verovatno još uvek nije osetila pun udarac uticaja. Čak i kasnije tokom godine i sa jačanjem El Niña, na Zemlji će verovatno doći do neuobičajenog broja toplih dana.
Iako je teško predvideti klimatske obrasce, prognoze sugerišu da postoji oko 50% šanse da će ovaj El Niño talas jačati. Tako, prosečna temperatura istočno-centralnog tropskog Pacifika privremeno će dosegnuti ili premašiti 1.5 stepen Celzijusa iznad normalne. Početkom juna, temperature u tom delu Pacifika su već bile 0.7 stepeni Celzijusa iznad normalne.
Moguće je da je relativno dugotrajni period La Niñe, koji se upravo završio, mogao postaviti scenu za jak El Niño. Ta La Niña je tokom tri godine punila zapadni Pacifik toplom vodom, opterećujući ga poput opruge. Sada je ta opruga oslobođena.
S obzirom na prisustvo El Niña, ova godina bi mogla biti najtoplija godina ikada zabeležena. Prema Američkom nacionalnom centru za ekološke informacije, postoji oko 13% šanse da 2023. godina osvoji ovu titulu, i gotovo 90% šanse da se svrsta među pet najtoplijih godina zabeleženih u istoriji.
Osim toga, neki naučnici brinu da bi El Niño mogao podići temperature za više od 1.5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što bi pogoršalo globalno zagrevanje.
Mnogi stručnjaci su upozorili da prelazak tog praga može izazvati nepovratne promene u nekim delovima planete. To bi moglo uključiti i transformaciju amazonske prašume i topljenje grenlandskih i antarktičkih ledenih ploča. Međutim, zbog toga što je El Niño privremen fenomen, teško je reći da li, ili kako, ovaj klimatski obrazac može uticati na ove elemente.
