U Srbiji je do 2021. godine zbog izgradnje malih hidroelektrana nepovratno uništeno više od 300 km reka

Građani će od avgusta plaćati dvostruko veću naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije

Tekst preuzet sa sajta wwfadria.org

BEOGRAD – Iako je početkom godine Vlada Republike Srbije donela odluku da će naknada koju plaća krajnji potrošač za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, ostati ista kao i prethodne godine, krajem jula meseca je ipak usvojila Uredbu o izmeni uredbe o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije  iz obnovljivih izvora energije (OIE) u 2022. godini. Umesto 0,437 dinara po kilovat času (kWh), naknada će od 1. avgusta iznositi 0,801 dinara po kilovat času (kWh), što je gotovo duplo u odnosu na dosadašnju.

Mesec dana ranije, objavljen je i Izveštaj Agencije za energetiku, u kome se navodi da su na kraju 2021. godine na distributivnoj mreži bile priključene 353 male hidroelektrane (MHE), ukupne instalirane snage 247 MW, sa 2,9% učešća u ukupnoj proizvodnji električne energije za prošlu godinu. Samim tim, može se zaključiti da je do 2021. godine u Srbiji nepovratno uništeno više od 300 km reka. 

U Izveštaju se takođe navodi da Agencija priznaje da jedan od najvećih troškova predstavljaju gubici u distributivnoj mreži koji su u 2021. godini iznosili 11,73 %, gotovo identično kao 2019. godine (11,75%). To dokazuje da ništa nije učinjeno da bi se smanjile ove veoma visoke vrednosti u odnosu na tehnički opravdane. Iz Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF ukazuju da bi se smanjenjem distributivnih gubitaka od svega 2% uštedelo više električne energije nego što je godišnja proizvodnja svih MHE iz sistema podsticaja za OIE.

“Jedina dobra vest ovih je dana stigla iz Svetske investicione banke – EIB, koja je objavila dokument u kome se nalazi lista isključenih sektora i aktivnosti u kojima se između ostalih nalaze rudarstvo, hidroenergija i spaljivanje otpada. Na tome su WWF, CEE Bankwatch Network i Ekološko udruženje Rzav radili godinama, a rezultat je da komercijalne banke više ne mogu da finasiraju hidroenergetske projekte, bez da EIB prethodno ne izvrši detaljne provere projekata. To znači da će se preusmeriti na projekte nižeg rizika”, ističe Nataša Milivojević, saradnica WWF Adrije na Programu očuvanja slatkovodnih ekosistema.

Sasvim je jasno da, osim direktne štete po prirodu, pogotovo u kontekstu klimatskih promena i nepovoljnih situacija u pogledu hidroloških prilika, male hidroelektrane proizvode i značajne finansijske gubitke za celu državu. Korist imaju samo povlašćeni proizvođači električne energije iz malih hidroelektrana, a ovo uvećanje naknada za zelenu energiju dodatno će uticati na račune građana. Ove cene dovode do preusmeravanja sredstava iz ruku potrošača u ruke vlasnika kapitala MHE, koje u 2021. godini iznose 31.571.350 EUR.

“Neophodno je da Vlada Republike Srbije trajno ukine plaćanje podsticaja za male hidroelektrane i tako dodatno spreči dalje uništavanje naših reka i izbegne dodatne gubitke za građane, a sredstva od naknada za podsticaje usmeri prema društveno korisnim projektima i zaštiti životne sredine”, zaključuje Nataša Milivojević.

Podsećamo da je pre nepunih mesec dana u Federaciji Bosne i Hercegovine donet Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se zabranjuje izgradnja novih malih hidroelektrana. Postojeći projekti će biti nastavljeni, ali izdavanja dozvola za nove više neće biti. Isto bi trebala da napravi i Republika Srbija.

Foto: WWF Adria

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin