U sve vrelijem svetu, klima uređaji više nisu luksuz

Procenjuje se da će ako stopa emisija nastavi da raste, i ako se ispune granične vrednosti emisija utvrđene Pariskim klimatskim sporazumom, u proseku 40 do 50 odsto stanovništva u mnogim od najtoplijih zemalja sveta zahtevati klimu-svuda.
sve

Ekstremne vrućine vladaju Evropom, Afrikom i Sjedinjenim Američkim Državama. Mrtvi se broje u hiljadama, a naučnici upozoravaju da najgore tek sledi, jer se zakoni o klimatskim promenama ne poštuju, zbog čega bi trenutne vrućine za 30 godina mogle da se vode kao “blaga leta”.

U proteklom periodu, Evropa je svedočila pogubnom uticaju ekstremnih vrućina u zemlji koja za njih uopšte nije bila propremljena – u Velikoj Britaniji, gde je klimatizacija retka, javni prevoz je zatvoren, škole i kancelarije zatvorene, a bolnice su otkazale procedure koje nisu hitne.

Klimatizacija, tehnologija koju mnogi uzimaju zdravo za gotovo u najbogatijim zemljama sveta, od luksuza je prešla u sredstvo za spasavanje života tokom ekstremnih toplotnih talasa. Međutim, samo oko 8 odsto od 2,8 milijardi ljudi koji žive u najtoplijim i neretko najsiromašnijim delovima sveta trenutno imaju klima uređaj u svojim domovima.

U svojoj nedavnoj studiji, tim istraživača sa Harvard China Project-a, smešten na Harvardskoj školi za inženjerstvo i primenjene nauke Džon A. Polson (SEAS), izneo je projekciju buduće potražnje za klimatizacijom kako dani ekstremne vrućine budu globalno postajali sve brojniji. Tim je otkrio ogroman jaz između trenutnih kapaciteta i onoga što će 2050. godine predstavljati razliku između života i smrti, naročito u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju.

Istraživači su procenili da će, u proseku, najmanje 70 odsto stanovništva u nekoliko zemalja zahtevati klimatizaciju do 2050. ako stopa emisija nastavi da raste, a taj broj je još veći u ekvatorijalnim zemljama poput Indije i Indonezije. Čak i ako ispunimo granične vrednosti emisija utvrđene Pariskim klimatskim sporazumom – što je u ovom trenutku teško izvodljivo – u proseku 40 do 50 odsto stanovništva u mnogim od najtoplijih zemalja sveta i dalje će zahtevati klimu – svuda.

„Bez obzira na putanje emisija, potrebno nam je ogromno povećanje klimatizacije ili drugih opcija za hlađenje prostora, kako čitave milijarde ljudi ne bi bile izložene ekstremnim temperaturama do kraja života,” nije optimističan Piter Šerman, jedan od glavnih autora studije.

Šerman i njegovi saradnici posebno su se osvrnuli na dane kada kombinacija toplote i vlage, merena tzv. pojednostavljenom temperaturom vlažnog termometra, može ubiti čak i mlade , zdrave ljude za samo nekoliko sati. Ovi ekstremni meteorološki događaji mogući su kada su temperature dovoljno visoke ili kada je vlažnost dovoljno visoka da spreči prirodno ljudsko znojenje da ohladi telo.

“Iako smo se fokusirali na dane kada je pojednostavljena temperatura vlažnog termometra premašila prag iznad kojeg su temperature opasne po život većine ljudi, temperature vlažnog termometra ispod tog praga mogu i dalje biti zaista neprijatne i dovoljno opasne da zahtevaju klimatizaciju, posebno kod ranjive populacije. “, objašnjava Šerman. “Dakle, ovo je i dalje najverovatnije blaža projekcija potražnje za klimatizacijom u budućnosti.”

Foto: Ashkan Forouzani na Unsplash

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin