Unapređenje sistema za hlađenje moglo bi da smanji globalno bacanje hrane za 41%

Nedavna studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Mičigenu (UMichigan) otkrila je da se skoro polovina otpada od hrane u svetu, koji iznosi oko 620 miliona metričkih tona, može sprečiti primenom potpuno rashlađenih lanaca snabdevanja hranom.
Unapređenje sistema za hlađenje u sistemima prehrane

Svake godine, oko jedne trećine globalne proizvodnje hrane se baca. U isto vreme, prema izveštajima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, oko 800 miliona ljudi gladuje.

Studija pod nazivom „Uticaj hlađenja na gubitke hrane i povezane emisije gasova staklene bašte u celom lancu snabdevanja“ sugeriše da bi se uspostavljanjem “hladnih lanaca”, odnosno potpunog hlađenja lanaca snabdevanja hranom, emisije gasova staklene bašte povezane sa otpadom od hrane mogle smanjiti za 41 odsto na globalnom nivou. Optimizacija lanaca snabdevanja hranom mogla da spreči propadanje oko polovine od 1,3 milijarde tona hrane koja se baca godišnje.

Istraživači naglašavaju da bi stvarno smanjenje emisije gasova staklene bašte zavisilo od efikasnosti tehnologije hladnog lanca i intenziteta ugljenika u električnim mrežama, i to zato što i samo hlađenje može značajno doprineti emisijama.

Zanimljivo je da je studija takođe istakla potencijalne prednosti razvoja manje industrijalizovanih i više lokalizovanih lanaca snabdevanja „od farme do stola“. U mnogim slučajevima, ovi sistemi bi mogli da dovedu do ušteda u hrani koje su uporedive, ili čak veće od onih koje se postižu kroz tehnološki napredne i globalizovane lance snabdevanja hranom.

Lokalizovani sistemi hrane imaju manje gubitke u poređenju sa globalnim lancima snabdevanja sa hlađenjem. Otprilike 8 procenata emisija gasova staklene bašte koje proizvodi ljudi potiču od gubitaka hrane. Studija je posebno ispitala gubitke u maloprodajnom segmentu lanca snabdevanja nakon žetve, isključujući gubitke koji se javljaju kod kuće ili na farmi, i posebno naglašava da je rasipanje hrane glavni problem u Evropi, Severnoj Americi i drugim razvijenim regionima, sa fokusom na nivoe domaćinstava. Takođe je naglašeno da poboljšanje hladnih lanaca možda neće imati značajan efekat na smanjenje ukupnih gubitaka hrane.

Ispitivan je gubitak hrane u svakoj fazi lanca snabdevanja, precizirajući oblasti u kojima se hladni lanci mogu poboljšati kako bi se smanjile emisije i otpad od hrane. Podrobnije ispitivanje je pokazalo da mesne prerađevine igraju ključnu ulogu u gubicima hrane zbog svojih visokih emisija povezanih sa klimom, nadmašujući druge vrste hrane. Ovo se uglavnom pripisuje značajnim emisijama gasova staklene bašte u vezi sa proizvodnjom mesa. Više od polovine emisija gasova staklene bašte usled gubitka hrane dolazi od mesa, iako meso čini manje od 10 procenata globalnih gubitaka hrane po težini. Optimizacijom hlađenja mesa, emisije od gubitka mesa mogle bi se smanjiti za 43 procenta.

Foto: Eduardo Soares on Unsplash

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin