Studija koja je objavljena povodom Konferencije Ujedinjenih nacija o vodama, daje uvid u domaćinstva u kojima deca mlađa od pet godina nemaju sanitarne ni higijenske uslove i izložena su opasnostima koje donose klimatske i ekološke promene, a otkriva i područja u kojima su deca najviše suočena sa pretnjama i koja zahtevaju brza i adekvatna rešenja kako bi se sprečila smrt.
„Afrika se suočava sa vodenom katastrofom. Dok klimatski šokovi, kao i šokovi povezani sa vodom eskaliraju na globalnom nivou, nigde na svetu, kao u Africi, se rizici ne povećavaju sa tako ozbiljnim posledicama po decu. Razorne oluje, poplave i istorijske suše već uništavaju objekte i domove, zagađuju vode, stvaraju krize gladi i šire bolesti. Ali koliko god da su trenutni uslovi izazovni, bez hitne akcije, budućnost bi mogla biti mnogo mračnija“, rekao je direktor programa UNICEF-a Sanjai Vijesekera.
Krize pojačane oružanim sukobima
Najveće pretnje, koje su zapravo trostruke, su najakutnije u Burkini Faso, Beninu, Čadu, Kamerunu, Gvineji, Obali Slonovače, Nigeriji, Maliju, Nigeru, kao i u Somaliji. To nam govori da su upravo Zapadna i Centralna Afrika najnebezbednije, ugrožene i klimatski problematične oblasti sveta. Jedna od pogođenih zemalja je takođe i Sahel, koja se suočava sa velikom nestabilnošću i oružanim sukobima, čime je pristup dece čistoj vodi dodatno otežan.
U ovim žarištima gotovo jedna trećina dece nema pristup vodi, čak ni u svojim domovima, a dve trećine dece nema osnovne sanitarne uslove. Četvrtina dece nema izbora nego da defekaciju obavlja na otvorenom. Što se higijene ruku tiče – ona je takođe ograničena, pošto tri četvrtine dece ne može da opere ruke usled nedostatka vode i sapuna u svom domu.
Ove zemlje su i usled ovakvih uslova suočene sa najvećim procentom preminule dece od bolesti koje su nastale zbog neadekvatnih uslova, kao što je dijareja. Tako je samo tokom prošle godine šest od deset dece suočeno sa kolerom, a više od 1000 dece mlađe od pet godina preminulo je svakog dana od bolesti koje su povezane za neadekvatnim uslovima života i nedostatkom vode.
Ranjivost usled klimatskih pretnji
Ova žarišta u Africi su označena kao prvh 25% od 163 zemalja u svetu koja su suočena sa najvećim rizikom i imaju ogromnu izloženost od klimatskih, kao i ekoloških pretnji. U delovima zapadne i centralne Afrike porast temperatura dovodi do ubrzavanja replikacije patogena koji rastu 1,5 puta brže od globalnog proseka. Zbog nivoa podzemnih voda koji opadaju, mnoge zajednice moraju da kopaju bunare dublje nego što su to morali pre samo deset godina. Ali, padavine koje su u isti mah i nestale i postale intenzivnije, dovelu su do poplava koje su te oskudne zalihe vode dodatno zagadile.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je rangirala ove afričke zemlje kao ranjive i izuzetno krhe. Pored toga, stres koji preti od oružanog sukoba može da preokrene već lošu situaciju, kada govorimo o bezbednoj vodi i sanitarnim uslovima. Tako, Burkina Faso doživljava povećani broj napada na vodene objekte koji se koriste kao vrsta taktike raseljavanja zajednica. Pedeset osam vodenih tačaka napadnuto je tokom prošle godine, a više od 830.000 ljudi (od kojih je polovina deca) je izgubilo pristup bezbednoj vodi za piće.
