Preuzeto i prevedeno sa sajtova WildLife Habitat Council i Earth
Naučnici su pokazali da zagađenje bukom na različite načine utiče na fiziologiju i ponašanje životinja. Buka izaziva hronični stres, šteti energetskom budžetu životinja, njihovom reproduktivnom uspehu, te dugoročnom opstanku.
Antrofonija, odnosno zvuci koje proizvodi čovek, može uticati na biofonične procese – zvukove koje životinje koriste za komunikaciju, uključujući i one za odbranu teritorije ili parenje – te dovesti do psiholoških promena, povećanog nivoa stresa, pogoršanja imuniteta, pa čak i oštećenja molekula DNA. Na primer, studija slučaja iz 2021. godine potvrdila je uticaj buke na larve riba zebrica kada je u pitanju ključni, period ranog razvoja.
Ova studija sumirala je nalaze o morskim i slatkovodnim beskičmenjacima, ribama, kornjačama, sisarima i morskim pticama. Takođe, ispitala je na koji način akustično zagađenje utiče na sluh, izaziva mehanički stres i barotraumu (povredu usled promena vazdušnog pritiska) i to kako izaziva stres koji u nekim slučajevima utiče na reproduktivni sistem i izaziva smrt.
Izloženost najintenzivnijim zvucima u blizini izvora izaziva oštećenje slušnog sistema i pucanje krvnih sudova. Posledice za pojedine životinje prikazane su u žutoj i narandžastoj boji i iako deluju manje dramatično, one su rasprostranjenije i utiču na mnogo više vrsta životinja.
Uticaj buke na komunikaciju životinja
U studiji slučaja iz 2020. godine, naučnici su analizirali trideset i jednu životinjsku vrstu i uticaj buke na njih. Oni su došli do zaključka da buka može uticati na ishod borbi životinja, budući da neke životinje proizvode zvukove niske frekvencije kada pozivaju u pomoć, a da taj poziv ostaje prigušen u buci.
Takođe, naučnici smatraju da antrofonija posebno utiče na ptice zbog toga što se one posebno snažno oslanjaju na akustične signale u međusobnoj komunikaciji. Neke ptice, poput velikih senica, koriste zvukove više frekvencije kada se nalaze u bučnom okruženju, dok ptice koje žive u urbanim sredinama pevuše kraće, ali češće. Pored ptica, u bučnom okruženju glasnije komuniciraju i kitovi, majmuni, ali i ljudi.
Uticaj buke na parenje
Kod mnogih vrsta, a posebno ptica i žaba, mužjaci se oslanjaju na posebne zvukove koji pozivaju na parenje. Najprivlačniji pozivi su obično niski, ali je primećeno da neke životinje povisuju svoje glasove kako bi se takmičile sa niskofrekventnim zvukovima poput motora automobila. Ove manje atraktivne vokalizacije mogu smanjiti sposobnost mužjaka da pronađu i zadrže parove. Pored toga, pozivi odjekuju kroz manji opseg u bučnim okruženjima, stvarajući manje prostora za razmnožavanje. Naučnici su izrazili zabrinutost zbog toga kako bi zagađenje bukom moglo smanjiti veličinu populacije i genetsku raznolikost.
Uticaj buke na migracije i kretanja životinja
Zagađenje bukom utiče i na kretanje i migracije životinja. Migracije su energetski stresno vreme kada pojedine vrste treba maksimalno da iskoriste svoje vreme za ishranu i odmor tokom kratkih zaustavljanja, dok istovremeno moraju izbegavati predatore.
Na fiksnim teritorijama za razmnožavanje, određene vrste ptica i žaba mogu delimično da savladaju buku menjanjem frekvencije svojih poziva. Međutim, za ptice koje se aktivno sele opcije su ograničene, a saobraćajni zvukovi ne mogu se zanemariti, jer potencijalno prikrivaju zvuk predatora koji se približavaju.
Neprekidni ili nepredvidivi zvukovi na migracionom putu mogu naterati ptice selice da provode više vremena na oprezu i manje vremena u potrazi za hranom, što povećava rizik od gladovanja.
Naučnici su postavili takozvani „fantomski put“ kako bi direktno testirali efekat buke na zajednicu ptica pevačica tokom jesenje migracije. Trideset i jedan odsto zajednice ptica izbegavalo je fantomski put, a za pojedince koji su ostali u blizini uprkos buci, opšte stanje tela je oslabilo.
Osetljive morske vrste, kao što su eholocirajući kitovi i migratorne ribe, takođe izbegavaju bučne regione kao što su oni u kojima se pomorska plovila redovno kreću.
Buka okeana utiče na kitove i njihove migracije. Istraživanja su pokazala da bučni okeani ometaju njihovu komunikaciju i usporavaju ih tokom migracija. Povećana pozadinska buka dovodi do smanjenog dometa komunikacije i procenjeno je da kitovi minke gube oko 80% svog dometa. Kada se buka poveća sa 67,5 decibela na 87,5 decibela, domet se smanjuje sa više od 100 kilometara na manje od 20 kilometara i sposobnost komunikacije utiče na sposobnost kitova da se upute na migracije velikih udaljenosti.
Uticaj buke na biodiverzitet
Pored saznanja da buka utiče na pojedinačne vrste, važno je razumeti i to na koji način ona utiče na ukupni biodiverzitet – kako na broj pojedinačnih vrsta, tako i na bogatstvo vrsta.
Pokazalo se da buka okeana pogađa najmanje 55 morskih vrsta. Ukupni morski biodiverzitet verovatno je ugrožen podvodnom antropogenom bukom. Smanjena raznolikost vrsta kod kitova i delfina povezana je sa povećanjem seizmičke buke.
Buka putuje na velikoj udaljenosti pod vodom, potencijalno sprečavajući vodene stanovnike da čuju plen ili predatore, da pronađu put ili se povežu sa svojim parom, članovima grupe ili mladuncima.
Klimatske promene takođe mogu pogoršati podvodno zagađenje bukom: topljenje leda otvara ranije nedostupne regione za brodarstvo i druge ljudske aktivnosti. Štaviše, istraživanja pokazuju da su klimatske promene i drugi ljudski pritisci doveli do propadanja staništa koralnih grebena, livada i korita morske trave, utišavajući karakteristične zvukove koje vode larve riba i drugih životinja do njihovih staništa.
Svakako, uticaj zagađenja bukom na biodiverzitet nije ograničen na okeane, a zagađenje bukom u gradovima ima štetan uticaj i na biodiverzitet na kopnu.
Uticaj buke na traganje životinja za hranom
Životinje poput sova i mačaka razvile su sluh koji im pomaže da čuju plen, ali im je to teže da urade u glasnom okruženju. Iako ljudi jedva primećuju razliku od jednog decibela, studije pokazuju da sove zbog takvog porasta buke imaju 8% manje uspeha u hvatanju plena.
Psihološki uticaj buke vidljiv je i na biljojedima. Dok buka privlači kolibrije koji jedu nektar i povećava oprašivanje, ona i odvraća neke ptice koje se hrane semenkama. Na taj način, buka potencijalno utiče i na biljni diverzitet.
Uticaj buke na biljke i ekosistem
Nedavno je otkriveno da buka ima trajni efekat i na drveće i biljke. Naučnici sa kalifornijskog Politehničkog univerziteta otkrili su da ljudsko zagađenje bukom utiče na raznolikost biljnog sveta u ekosistemu, čak i nakon što je buka uklonjena. Istraživanje kumulativnih efekata različitih stresora od kritičnog je značaja za naše razumevanje posledica buke na ekologiju i za razvoj efikasnih mera za potencijalno ublažavanje istih.
Izgradnja i širenje transporta, kao i sveopšta urbanizacija utiču na akustiku i ekosistem na Zemlji. Antropogenu buku može biti teško kvantifikovati i kontrolisati — čak i smanjenje buke u nacionalnim parkovima zahteva zajednički napor.
Buka utiče na klimatske promene i ona je sastavni deo globalne pretnje, stoga je potrebno razumeti da je sve povezano, te da svaka, pa i mala promena unutar ekosistema može uticati na celinu. Svakako, dobra vest jeste ta da se mnoga rešenja zasnivaju na nama samima, na promenama ponašanja, na obazrivosti i osvešćenosti.
