Uticaj klimatskih promena na letnje vreme

Nastavimo li sa trenutnom praksom emisija staklene bašte, do kraja veka možemo očekivati da proleće i leto počinju oko mesec dana ranije, a jesen i zima oko pola meseca kasnije, što znači skoro pola godine leta i manje od dva meseca zime.
Klimatske promene

Na posledice klimatskih promena sve više i intenzivnije ukazuju relevantne globalne institucije, a i sami možemo da ih sve više osetimo. Postavlja se pitanje kakav će uticaj imati klimatske promene na godišnja doba? Mi koji živimo u predelima gde se smenjuju sva četiri godišnja doba sve više smo počeli da primećujemo da tokom godine imamo hladni i topli period sa više ne tako jasno definisanim godišnjim dobima, ali šta kaže nauka? Prema rezultatima studije, objavljene 2021. godine, koja je pratila promene dužine trajanja godišnjih doba usled klimatskih promena, postoje odstupanja u smenama godišnjih doba u odnosu na raniji period.

Usled klimatskih promena leta su postala duža i toplija, zime kraće i manje hladne, a period trajanja proleća i jeseni se takođe skratio. Dolazak proleća i leta se dešava ranije nego uobičajno, dok jesen i zima počinju kasnije nego očekivano. Studija ukazuje da su ovakve promene u ciklusu godišnjih doba direktno prouzrokovane globalnim zagrevanjem usled emisije gasova staklene bašte i da će postajati sve izraženije ako budemo nastavli sa trenutnim obrascem emisija.

Period trajanja leta bi mogao da poraste na pola godine do kraja ovog veka ako se ne preduzmu napori za ublažavanje klimatskih promena. U poslednjih 60 godina, dužina trajanja leta se u proseku širom sveta povećala za 17 dana. Tokom perioda 1952.-2011., dužina leta se povećala sa 78 na 95 dana, a proleća, jeseni i zime smanjena sa 124 na 115, 87 na 82 i 76 na 73 dana. Jedna od regija u kojoj je zabeleženo najveće produženje letnjeg perioda je Mediteran. U periodu od 1950ih dužina trajanja leta povećavala se za 8 dana na svakih 10 godina.

Duža leta mogu delovati kao nešto dobro kada je u pitanju porodični odmor ili uživanje na otvorenom, ali ova produžena sezona leta može značajno uticati na naše zdravlje, životnu sredinu i poljoprivredu. Toplotni talasi bi mogli da postanu sve duži, bolesti koje prenose komarci mogle bi da postanu sve raširenije, sezona alergija od polena bi mogla da postane duža i sa ozbiljnijim posledicama, a sezona rasta useva bi mogla biti poremećena. Takođe se može očekivati da usled klimatskih promena vremenski obrasci tokom leta budu sve više promenljivi. To znači da ćemo imati nagle promene između dana sa veoma visokom temperaturom i dana kad je temperatura ispod očekivane za letnji period. Štaviše, sa ovim promenljivim temperaturama, vremenski uslovi će verovatno varirati između olujnih perioda sa intenzivnim padavinama i perioda bez padavina. Ovakav vremenski obrazac nam donosi povećan rizik od poplava i suša.

Photo by Luis Villasmil on Unsplash

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin