Danas živimo u svetu gde smo okruženi plastikom. Veći deo našeg nameštaja, odeće, elektronike i ambalaže za hranu napravljen je od plastike ili sadrži plastiku. Tokom proteklih decenija, prirodni materijali koji se koriste u proizvodnji, kao što su papir, staklo i pamuk, sve više su bili zamenjeni plastikom. Znamo da je ova sveprisutna upotreba plastike dovela do ekstremnog zagađenja plastikom naše okoline. Međutim, plastika nije samo ekološki problem, ona predsavlja i opasnost po zdravlje.
Plastika može uticati na naše zdravlje na tri načina. Mi plastiku unosimo u naš orgnaizam pre svega u obliku mikroplastike koju udišemo ili se ona nalazi u našoj hrani i piću. Ove male plastične čestice mogu naštetiti našem zdravlju kada uđu u naše telo. Plastični proizvodi često sadrže hemijske aditive. Brojne od ovih hemikalija su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Pored toga, kada plastika i mikroplastika završe u okolini, privlače mikroorganizme, kao što su štetne bakterije. Ako mikroplastika koja sadrži ove patogene uđe u naše telo, može povećati rizik od infekcije.
Mikroplastiku definišemo kao plastične čestice veličine 5 milimetara ili manje. Neki oblici plastike su čak milion puta manji od milimetra (nanoplastika). Mikroplastika je pronađena svuda u našem okruženju, od najdubljih okeanskih rovova, do oba pola, i na vrhu Himalaja. Međutim, mikroplastika se takođe može naći mnogo bliže nama. Kako se mikroplastika oslobađa iz naših sofa, tepiha, zavesa i drugog sintetičkog tekstila, ona je sveprisutna u gotovo svakom domaćinstvu. Mikroplastika je pronađena u mnogim potrošačkim proizvodima kao što su morski plodovi, med, pivo, voda, so, voće i povrće. Početkom 2022. godine obavljene su prve studije koje su pokazale prisustvo mikroplastike u krvotoku ljudi. Iako još nije poznato kako tačno ova mikroplastika može uticati na zdravlje, u kojoj meri se izbacuje iz organizma, a u kojoj meri može da se zadrži u oganima, istraživači pretpostavljaju da bi izlaganje ljudi mikroplastici moglo dovesti do oksidativnog stresa, oštećenja DNK i upalnih procesa, između ostalih zdravstvenih problema.
Površina mikroplastike takođe predstavlja pogodno mesto za mikroorganizme, od kojih su neki identifikovani izazivači bolesti kod ljudi. Ljudski patogeni se posebno snažno vezuju za plastični otpad, više nego za prirodne površine. Istraživanje objavljeno 2016. identifikovalo je ljudski patogen Vibrio cholera, koji izaziva koleru kod ljudi, povezan sa mikroplastikom uzorkovanom iz Severnog i Baltičkog mora. Štaviše, plastika se jako sporo razgrađuje i zbog toga može da putuje na velike udaljenosti u vodenom okruženju. Zato se moramo zapitati: da li plastično smeće doprinosi širenju patogena? Pretpostavlja se da plastika može doprineti širenju bolesti, posebno u oblastima sa lošim sanitarnim uslovima i visokim zagađenjem plastikom.
U plastiku se dodaju različite hemikalije kako bi plastika dobila određene karakteristike kao što su plastičnost, druga boja, savitljivost, izdržljivost ili tvrdoća koja je potrebna nekim proizvodima. Međutim, neke grupe ovih hemikalija su identifikovane kao opasne po ljudsko zdravlje, jer se smatra da remete naš hormonski sistem. Dobro poznata hemikalija koja utiče na endokrine poremećaje je bisfenol A (BPA), koji se koristi u polikarbonatnim bocama, omotima za hranu za konzerve, plastičnim kontejnerima i još mnogo toga. Fetusi i deca se smatraju posebno ugroženim od ove hemikalije jer hormoni igraju ključnu ulogu u njihovom razvoju. Identifikovane opasne hemikalije koje se nalaze u plastičnim proizvodima i ambalaži su povezane sa raznim zdravstvenim problemima kao što su problemi sa plodnošću, smetnje u razvoju kod dece, imunološki poremećaji i veći rizik od određenih karcinoma.
Pogledajte kratak video, sa Plastic Soup Foundation kanala, u kome možete da vidite u kojoj meri smo svakodnevno izloženi plastici.
