Od mobilnih telefona preko kaciga za bicikle do posuda za hranu, plastika je oblikovala društvo na načine koji čine život lakšim i sigurnijim. Danas se plastika može naći svuda oko nas uključujući i životnu sredinu gde joj nije mesto. Međutim, uticaj sintetičkog materijala je ostavio štetne otiske na životnu sredinu, a možda i na ljudsko zdravlje.
Više od 60 naučnika iz celog sveta je još 2009. godine sastavilo izveštaj, koji je ponudio sveobuhvatan pregled uticaja plastike na životnu sredinu i zdravlje ljudi, i predstavio moguća rešenja. „Jedna od najprisutnijih i najdugotrajnijih nedavnih promena na površini naše planete je akumulacija i fragmentacija plastike“, napisao je David Barnes, vodeći autor i istraživač za Britansko istraživanje Antarktika.
Plastika je veoma dugotrajan proizvod koji se potencijalno može koristiti decenijama, ali mi je često koristimo za predmete jednokratne upotrebu koji će završti na deponijama, ili još gore u životnoj sredini, u vrlo kratkom roku. Kada dospeju na deponije ili u životnu sredinu ovi predmeti će tamo opstajati dugo zbog spore razgradnje plastike.
Sve je više dokaza da su hemijski gradivni blokovi koji plastiku čine materijalom sa poželjnim svojstvima iste one komponente koje mogu naštetiti ljudima i životnoj sredini. Proizvodnja i odlaganje plastike doprinose nizu ekoloških problema od kojih su neki:
- Ljudska tela apsorbuju hemikalije koje se dodaju u plastiku. Utvrđeno je da neka od ovih jedinjenja utiču na hormone ili imaju druge potencijalno negativne efekte na ljudsko zdravlje.
- Plastični ostaci, na kojima mogu biti i ostaci hemikalija, često greškom završe kao hrana (posebno za morske životinje), a mogu predstavljati i dodatnu opasnost kada se „zakače“ za tela životinja, pa im onemogućavaju da se kreću. Dokumentovano je više od 180 vrsta životinja kod kojih su nađeni plastični ostaci u digestivnom traktu, uključujući ptice, ribe, kornjače i morske sisare.
- Plutajući plastični otpad može da služi kao mini transportni uređaj za invazivne vrste (najčešće su to neke vrste školjki, alga ili cevastih crva), narušavajući tako prirodnu ravnotežu staništa.
- Plastika zakopana duboko u deponijama može izlučivati štetne hemikalije koje se šire u podzemne vode.
- Oko 4 procenta svetske proizvodnje nafte koristi se kao sirovina za proizvodnju plastike, a slična količina se troši kao energija u tom procesu.
Mikroplastika takođe predstavlja značajan problem u životnoj sredini. Naučnici su otkrili ovu sićušnu plastiku (manju od 5 mm) u soli, pivu i morskim plodovima. Mikroplastika u životnu sredinu dospeva tako što se odlomi od plastičnih predmeta ili potiče od proizvoda kao što su automobilske gume, kozmetika i sintetička odeća. Kada uđu u naše reke, tla i okeane, mikroplastika može dospeti i u lanac ishrane, pa tako i do čoveka. Za sada, uticaji mikroplastike na naše zdravlje nisu dovoljno poznati.
Foto: Markus Spiske na Unsplash
