U proteklom periodu dosta se diskutovalo o tome da li klimatske promene čiji smo svedoci danas potiču od ljudskih aktivnosti ili prirodnih fenomena. Kada pogledamo kroz čitavu istoriju planete vidimo da klima nije uvek bila kao danas i da se tokom prošlosti menjala, jedan od primera su i ledena doba koja su povremeno obuhvatala zemlju. Međutim, kod prirodnih procesa koji utiču na klimu, kao što su promene u Zemljinoj orbiti ili varijacije solarnog zračenja, prateće promene klime se dešavaju daleko sporije i postepenije, nekad i tokom stotina i hiljada godina, nego one koje mi osećamo danas.
Pored toga, ono što možemo da primetimo je da trenutne nagle klimatske promene odgovaraju trendu povećanja emisija gasova staklene bašte, pa i zbog toga možemo biti sigurni da promene u vremenu i klimi koje nam se sad događaju nisu deo prirodnih procesa već ih je izazvao čovek.
Sa ovim stavom se slaže i većina naših čitalaca. U okviru ankete koju smo postavili na našem Instagram profilu više od 4.000 vas je odgovaralo da li smatra da su klimatske promene izazvane od strane čoveka ili prirodna pojava. Rezultati nam pokazuju da preko 83% smatra da je odgovoran čovek, dok je manje od 17% odgovorilo da su klimatske promene prirodna pojava.
U suštini oba odgovora su tačna, klimatske promene mogu biti izazvane prirodnim pojavama, ali su onda sporije i postepene. Nagle klimatske promene kojih, očigledno, svi postajemo svesni, mogu biti samo rezultat aktivnosti čoveka.
Šta kaže nauka?
Naučnici su uspeli da rekonstruišu kakva je bila klima zemlje u prošlosti, analizirajući veliki broj merenja klime, zatim uz pomoć jezgra leda, prstenova drveća, dužine glečera, ostataka polena i okeanskih sedimenata, kao i proučavanjem promena Zemljine orbite oko Sunca. Rezultati pokazuju da klima prirodno varira u širokom rasponu vremenskih skala, ali ova varijabilnost ne objašnjava uočeno zagrevanje od 1950-ih. Umesto toga, veoma je verovatno (> 95%) da su ljudske aktivnosti bile dominantan uzrok tog zagrevanja.
Ljudske aktivnosti su značajno doprinele klimatskim promenama koje danas osećamo pre svega kroz: efekat staklene bašte i reflektivnost ili apsorpciju sunčeve energije.
Gasovi staklene bašte
Koncentracije ključnih gasova staklene bašte su se povećale od industrijske revolucije zbog ljudskih aktivnosti. Koncentracije ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida sada su veće u zemljinoj atmosferi nego bilo kada u poslednjih 800.000 godina. Emisije ovih gasova su povećale efekat staklene bašte i izazvale porast temperature površine Zemlje. Sagorevanje fosilnih goriva menja klimu više od bilo koje druge ljudske aktivnosti.
Ugljen-dioksid: Ljudske aktivnosti trenutno oslobađaju preko 30 milijardi tona ugljen-dioksida u atmosferu svake godine. Koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi porasle su za više od 40 procenata od predindustrijskih vremena, sa približno 280 delova na milion (ppm) u 18. veku do 414 ppm u 2020.
Metan: Ljudske aktivnosti su povećale koncentraciju metana tokom većeg dela 20. veka na više od 2,5 puta od predindustrijskog nivoa, sa približno 722 dela na milijardu (ppb) u 18. veku na 1,867 ppb u 2019.
Azot-suboksid: Koncentracije azot-suboksida su porasle za približno 20 procenata od početka industrijske revolucije, sa relativno brzim porastom krajem 20. veka. Koncentracije azot-suboksida su porasle sa predindustrijskog nivoa od 270 ppb na 332 ppb u 2019.
Reflektivnost ili apsorpcija sunčeve energije
Aktivnosti kao što su poljoprivreda, izgradnja puteva i krčenje šuma mogu promeniti reflektivnost zemljine površine, što dovodi do lokalnog zagrevanja ili hlađenja. Ovaj efekat se primećuje na toplotnim ostrvima u urbanim centrima koji su uvek topliji od okolnih, manje naseljenih područja. Jedan od razloga što su ove oblasti toplije je taj što zgrade, trotoari i krovovi imaju tendenciju da reflektuju manje sunčeve svetlosti od prirodnih površina.
Foto: Photo by Mika Baumeister on Unsplash
