Ne možemo da upravljamo onim što ne merimo, kaže stara poslovna izreka. Ovo je danas tačno više nego ikada, jer se svet suočava sa trostrukom planetarnom krizom koja obuhvata klimatske promene, gubitka prirodnih staništa i biodiverziteta, kao sve veće zagađenje i generisanje otpada.
Više podataka o živtonoj je dostupno nego ikada ranije, ali način na koji se tim podacima pristupa, kako se tumače i koriste je ključno za upravljanje ovim krizama. Jedna tehnologija koja može imati važnu ulogu u ovome je veštačka inteligencija (AI skraćeno od artificial intelligence).
Prošle nedelje smo na našem instagram profilu postavili anketu u kojoj smo pitali naše čitaoce da li misle da AI može da doprinos većoj održivosti. Većina odogvora, preko 61%, je bilo negativno, dok je oko 39% učesnika u anketi odgovorilo potvrdno. Očigledno ova tema nije dovoljno zastupljena kod nas, pa u ovom i narednom tekstu delimo sa vamam kako sve AI može da doprinese većoj održivosti i zaštiti životne sredine.
Šta tačno znači AI? „AI se odnosi na sisteme ili mašine koje obavljaju zadatke koji obično zahtevaju ljudsku inteligenciju i mogu se iterativno poboljšati tokom vremena, na osnovu informacija koje prikupljaju“, kaže Dejvid Džensen, koordinator Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za digitalnu transformaciju. On ističe nekoliko oblasti u kojima veštačka inteligencija može da igra ulogu u suočavanju sa izazovima životne sredine, od projektovanja energetski efikasnijih zgrada preko praćenja krčenja šuma do optimizacije primene obnovljive energije.
UNEP-ova situaciona soba za svetsku životnu sredinu (World Environment Situation Room, WERS), pokrenuta 2022. godine, predstavlja digitalnu platformu koja koristi mogućnosti veštačke inteligencije za analizu složenih, višestrukih skupova podataka.
Uz podršku konzorcijuma partnera, WESR pretražuje, agregira i vizualizuje najbolje dostupne podatke za posmatranje Zemlje i rezultate očitavanja različitih senzora širom planete kako bi omogućio informisanu analizu skoro u realnom vremenu i buduća predviđanja o većem broju parametara, uključujući koncentraciju CO2 u atmosferi, promene u masi glečera, porast nivoa mora i druge.
Vremenom, cilj je da WESR postane poput centra za kontrolu misije za planetu Zemlju, gde se svi naši vitalni ekološki indikatori mogu pratiti u realnom vremenu kako bi se na veme pokrenule neophodne akcije.
Jedna od inicijativa unutar WESR digitalnog ekosistema je Međunarodna opservatorija za emisije metana (IMEO), koja koristi veštačku inteligenciju na revolucionaran način za praćenje i ublažavanje emisija metana. Platforma funkcioniše kao globalna javna baza podataka o empirijski verifikovanim emisijama metana, a veštačka inteligencija zatim povezuje sve ovde podatke i omogućava donošenje odluka zasnovanih na podacima.
Smanjenje emisija metana u energetskom sektoru jedan je od najbržih, najizvodljivijih i najisplativijih načina za ograničavanje klimatskih promena, a donošenje pouzdanih odluka na osnovu verifikovanih podataka ima veliku ulogu u postizanju ovih smanjenja.
Još jedna inicijativa za praćenje životne sredine koju je UNEP osnovao u partnerstvu sa IQAir-om, je GEMS platforma za praćenje zagađenja vazduha. To je najveća globalna mreža informacija o kvalitetu vazduha. IQAir objedinjuje podatke sa preko 25.000 stanica za praćenje kvaliteta vazduha u više od 140 zemalja i koristi veštačku inteligenciju da pruži uvid u uticaj kvaliteta vazduha u realnom vremenu na stanovništvo i pomogne u informisanju mera zdravstvene zaštite.
Postoje i brojne druge oblasti u kojima AI može da da značajan doprinos kada je u pitanju zaštita životne sredine, jedan od primera je i izračunavanje uticaja proizvoda na životnu sredinu i klimu. AI može pomoći u izračunavanju otiska proizvoda u njihovom punom životnom ciklusu i lancima snabdevanja i omogućiti kompanijama i potrošačima da donesu najbolje informisane i najefikasnije odluke.
Izvor: UNDP
Foto: Photo by Google DeepMind
