Preuzeto sa sajta Balkangreenenergynews
Razgovor o korišćenju otpada u energetske svrhe je potreban Srbiji, što je i bila ideja teksta Energija iz otpada – realna briga ili prilika za ekološko-klimatsko-energetsku dobit u okviru serijala Srbija – od smetlišta do cirkularne ekonomije.
Razgovor je neophodan zbog toga što Srbija nema izgrađen sistem upravljanja otpadom, a korišćenje otpada za dobijanje energije je sastavni deo hijerarhije upravljanja otpadom koja je vrhovno načelo za pravilno upravljanje otpadom. Nepostojanje tog sistema svakodnevno ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Energetski tretirati samo onaj otpad koji ne može da se ponovo upotrebi ili reciklira
Naravno, to načelo kaže i da se spaljuje samo onaj otpad koji se ne može ponovo iskoristiti i reciklirati, uz prethodno primenjene sve mere da se sama produkcija otpada smanji. Energetski tretman otpada je u toj hijerarhiji poslednja mera pre nego što se otpad deponuje, jer se odlaganje na deponijama, pa i sanitarnim, smatra najgorim potezom koji se može preduzeti u upravljanju otpadom.
Evropska unija nema dilemu da li je dobijanje energije iz otpada jedno od rešenja, pa u 22 države ima 155 postrojenja koja koriste opasan otpad i 497 koja kao alternativno gorivo koriste neopasan otpad iz domaćinstva, industrije i građevine. Ovo su obično kogenerativna postrojenja koja proizvode toplotnu i električnu energiju.
EU 2019. spalila oko 27 odsto komunalnog otpada
EU je tako 2019. od ukupne količine komunalnog otpada 48 odsto reciklirala i kompostirala, 27 odsto iskoristila za dobijanje energije, a 24 odsto je završilo na deponijama.
Procena je da u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada završi na sanitarnim, nesanitarnim i divljim deponijama. Analize tog otpada pokazale su da se od ukupno 2,9 miliona tona više od pola miliona tona drugačije ne može iskoristiti osim za dobijanje energije.
U Srbiji je počelo probno spaljivanje otpada u Vinči
U EU je ova delatnost regulisana strogim i precizno definisanim propisima: primenjuju se niske granične vrednosti emisija, kao i striktna kontrola propisa i monitoring emisija. Srbija je u dobroj meri preuzela evropske propise u ovoj oblasti, međutim kontrola propisa i monitoring su nešto na čemu mora da se poradi, pa je i strah građana sasvim razumljiv.
Dosta odgovora trebalo bi da stigne iz Vinče, gde je pre nekoliko nedelja počeo probni rad prvog postrojenja za dobijanje energije iz otpada u Srbiji, ali i na Balkanu.
Šta su moguća rešenja?
- Poštovati hijerahiju upravljanja otpadom: koristiti samo onaj otpad koji ne može da se reciklira.
- Obezbediti primenu najviših evropskih standarda.
- Koristiti samo najbolje dostupne tehnologije.
- Obezbediti kontinuirano merenje emisija iz postrojenja.
- Školovati kadrove za rad sa novim tehnologijama.
- Edukovati građane.
