Preuzeto i prevedeno sa sajta UC Santa Barbara
Zemlje koje se ovim promenama najteže prilagođavaju jesu neke u Aziji, Latinskoj Americi i Africi, pokazuje novo istraživanje.
Istraživanje pokazuje da se više od 90% globalne proizvodnje „plave” hrane suočava sa značajnim rizicima nastalih zbog promena u životnoj sredini, pri čemu se previđa da će se nekoliko zemalja u Aziji i Sjedinjenim Američkim Državama suočiti sa najvećim preprekama u proizvodnji ove hrane.
Autori istraživanja su posmatrali na koji način faktor stresa u životnoj sredini utiče na količinu i sigurnost proizvodnje plave hrane, rangirajući zemlje prema izloženosti stresu – ukupno je ispitano 17 faktora stresa, kao što su cvetanje algi, porast nivoa mora, promene temperatura i izloženost pesticidima.
„Stresori u životnoj sredini ne mare za nacionalne granice”, primetio je Ben Halpern, jedan od autora istraživanja, profesor na Univerzitetu Santa Barbara i direktor Nacionalnog centra za ekološku analizu i sintezu. „Stresori se prenose vazduhom, vodom i ljudima, povezuju kopno sa morem i ekosistem sa ekosistemom”, dodao je.
Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Sustainability, pod nazivom „Ranjivost plave hrane na promene u životnoj sredini izazvane ljudskim faktorom”, jedno je od sedam naučnih radova objavljenih od strane Projekta procene plave hrane (BFA, Blue Food Assessment), a nastalo kao deo globalnih napora u informisanju ljudi o održivosti akvatične hrane.
Pored klimatskih promena, izveštaj ističe da su visoko ranjivi sistemi proizvodnje plave hrane prisutni na svim kontinentima, uključujući neke od najvećih proizvođača plave hrane kao što su Norveška, Kina i Sjedinjene Američke Države, ali da istovremeno nedostaje razumevanje kompleksnosti faktora stresa koji dovode do promena u životnoj sredini.
„Još uvek samo na površnom nivou razumemo kako faktori stresa u životnoj sredini mogu negativno uticati na proizvodnju i sigurnost plave hrane”, rekao je Ling Kao, ko-autor istraživanja i profesor na Univerzitetu Ksiamen.
Prema podacima ovog istraživanja, najveću pretnju po proizvodnju plave hrane u Sjedinjenim Američkim Državama imaju cvetanje algi, zagrevanje okeana i porast nivoa mora. U toj situaciji, ugrožen je i ribolov.
Kao najvećem proizvođaču plave hrane, istraživanje pokazuje da je slatkovodna akvakultura u Kini takođe izložena visokom riziku od eutrofikacije (cvetanja) voda i ekstremnih vremenskih uslova.
Autori takođe tvrde da posebnu pažnju treba posvetiti zemljama koje su izložene visokom riziku od promena u životnoj sredini, a koje nemaju dovoljno kapaciteta za prilagođavanje, kao što su Bangladeš, Esvatini, Gvatemala, Honduras i Uganda.
Što se sistema proizvodnje tiče, istraživanje je utvrdilo da je ribolov generalno ranjiviji na stresore povezane sa klimatskim promenama, posebno sa porastom temperatura i zakiseljavanjem, dok je akvakultura podložnija negativnim efektima hipoksije, odnosno niskog nivoa kiseonika.
„Iako smo napravili određeni napredak kada su klimatske promene u pitanju, naše strategije prilagođavanja za plave prehrambene sisteme koji se suočavaju sa promenama u životnoj sredini još uvek su nedovoljno razvijene i zahtevaju hitnu pažnju”, rekla je Rebeka Šort, ko-autorka istraživanja i članica Stokholmskog centra za otpornost.
Poziv na veću transgraničnu saradnju i kreiranje strategija prilagođavanja koje prepoznaju da su ekosistemi na koje se proizvodnja plave hrane oslanja u međusobnom odnosu, jesu ključne preporuke ovog istraživanja.
Autori takođe pozivaju na diversifikaciju proizvodnje plave hrane u zemljama s visokim rizikom kako bi se iste bolje nosile sa promenama koje nastaju u životnoj sredini.
Isto tako, u radu se ističe hitna potreba za većim angažovanjem zainteresovanih strana u razumevanju, praćenju i ublažavanju pritisaka na sisteme proizvodnje plave hrane.
Domorodačko znanje će tako biti od ključnog značaja za strateško planiranje i za kreiranje politika ublažavanja, odnosno prilagođavanja promenama u životnoj sredini, a od posebnog značaja će biti za zanatski ribolov, posebno u zemljama koje umnogome zavise od istog, kao što su Male arhipelaške države u razvoju (SIDS, Small Island Developing States).
Istraživanje takođe preporučuje i proširenu listu podataka koja rangira zemlje širom sveta na osnovu izloženosti njihovih sistema proizvodnje plave hrane različitim faktorima stresa u životnoj sredini.
