Vrednost bačene hrane u svetu iznosi 230 milijardi dolara godišnje

Porazan je podatak da svake godine na globalnom nivou više od trećine proizvedene hrane, približno 2,5 milijardi tona, završi u smeću. Jedna trećina ovog gubitka dešava se u proizvodnji, a ukupna vrednost izgubljene hrane iznosi 230 milijardi dolara, procena je Boston Consulting Group-a.

Preuzeto sa sajta Biznis

S druge strane, razmere globalne krize gladi i neuhranjenosti su sve veće. Prema podacima World Food Programme (WFP), u svetu se više od 345 miliona ljudi suočava sa visokim stepenom nesigurnosti u dostupnosti hrane u 2023. godini, što je više nego duplo od broja za 2020. WFP ističe da ovo predstavlja frapantan rast od čak 200 miliona ljudi u odnosu na period pre pandemije korona virusa.

Prema pisanju Greenly Earth-a, očekuje se da će nivo bačene hrane na globalnom nivou porasti za još jednu trećinu do 2030. godine.

„Globalno bacanje hrane je sveobuhvatno pitanje koje počinje tokom poljoprivredne proizvodnje i nastavlja se sve do deponije. Više od 30 odsto hrane se gubi ili baca svake godine. Ovaj broj je još upečatljiviji s obzirom na veliki broj gladnih ljudi u svetu. Potrošena hrana nije samo neefikasna, već se pokreće i pitanje socijalne pravde. Pritom, veliki uticaj na životnu sredinu ima otpad koji se stvara od bačene, neiskorišćene hrane. On izaziva efekat staklene bašte, te je uspostavljanje sigurnosti hrane vrlo važno pitanje u očuvanju životne sredine“, navode iz Greenly Earth-a.

Foto: Pixabay.com

Velika preduzeća, kompanije, startapovi, neprofitne organizacije širom sveta vide pitanje hrane kao priliku u smislu smanjenja štetnog uticaja na okolinu. Bacanje hrane povećava troškove, a to nije u interesu kompanija. Pritom, poslovanje može da se poboljša kreativnim rešenjima, to jest načinom na koji je najbolje upotrebiti višak hrane i pretvoriti je u novu vrednost.

Tako se preporučuje donacija lokalnim bankama hrane, zatim sakupljanje otpada od hrane i pretvaranje u biogas, kao i jedan vid startapa u smislu dobavljača.

Praktičan primer je kompanija Fruitleather u Roterdamu koja proizvodi vegansku kožu od neprodatog voća.

Iz Greenly Earth-a savetuju da je veoma bitno koliko hrane poručuju poslodavci za zaposlene jer je važno da se ona ne baca, već upotrebi kao obrok.

Katastrofalna glad i hrana koja se baca

Gotovo milion ljudi širom sveta bori se da preživi u katastrofalnoj gladi, odnosno na korak od potpune gladi. Ovo je deset puta više nego pre pet godina, što je alarmantno brz rast i na to je potreban hitan odgovor, upozoravaju iz WFP.

„Globalna zajednica ne sme da izneveri svoje obećanje da će okončati glad i neuhranjenost do 2030. godine. WFP se suočava sa višestrukim izazovima, broj akutno gladnih ljudi nastavlja da raste tempom za koji je malo verovatno da će finansijska sredstva biti jednako raspoloživa, dok su troškovi isporuke pomoći u hrani uvek visoki jer su cene hrane i goriva porasle“, ističu iz ove organizacije.

Apel za pomoć od 178 miliona dolara

Pojedine afričke zemlje zauzimaju prvo mesto po broju gladnih u svetu, a u nedavnom apelu koji je iz Svetske zdravstvene organizacije Lizbet Albreht uputila Ujedinjenim nacijama navodi se da je hitno potrebna humanitarna pomoć u vrednosti od 178 miliona dolara za zemlje Velikog roga. Veteranka SZO-a je upozorila da je trenutna situacija najgora u protekle dve decenije u Džibutiju, Etiopiji, Keniji, Somaliji, Južnom Sudanu, Sudanu i Ugandi.

„Ovih 48 miliona ljudi zaista obuhvata čak 129.000 onih koji se suočavaju sa katastrofom, a to znači da se suočavaju sa glađu i bukvalno gledaju smrti u oči“, rekla je Albreht novinarima u Ženevi i dodala da najugroženiji žive u Južnom Sudanu i Somaliji.

„Možete da pričate o nivoima IPC-a i svemu tome, ali situacija na terenu je loša“, rekla je ona misleći na indeks procene nesigurnosti hrane koji humanitarci koriste za procenu nivoa pomoći.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin