Zagađenje bukom: kako umanjiti uticaj nevidljive pretnje?

Atmosfersko zagađenje nije jedino koje utiče na živa bića na planeti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, buka predstavlja jednu od najvećih ekoloških pretnji po zdravlje, a Evropska agencija za ekologiju izveštava da je preko 16,600 preranih smrti i preko 72,000 hospitalizacija nastalo upravo zbog buke, i to samo u Evropi.
zagadjenje bukom

Preuzeto sa sajta Iberdrola

Vozači koji trube, radnici sa bušilicama, avioni na nebu… Buka, buka, i još buke. Gradovi su postali epicentri ove akustične zagađenosti, koja, iako je nevidljiva i drastično umanjena u godinama pandemije korona virusa, šteti ljudskim bićima, ali i životinjama.

Prema podacima američke Službe za nacionalne parkove, zagađenje bukom ima ogroman uticaj na ekologiju i divlji svet. Stručnjaci kažu da zagađenje bukom može ometati cikluse razmnožavanja i uzgoja, čak i ubrzati izumiranje nekih vrsta.

Šta je zagađenje bukom?

Ne smatra se svaki zvuk zvučnim zagađenjem. Svetska zdravstvena organizacija buku, odnosno zagađenje bukom, definiše kao svaki zvuk jači od 65 decibela. Preciznije, štetnim se smatra 75 decibela zvuka, dok se 120 decibela smatra bolnim. Preporučljivo je da nivo buke bude manji od 65 decibela tokom dana, dok je zdrav i miran san nemoguće postići ukoliko je ambijentalni zvuk veći od 30 decibela.

Uzroci zagađenja bukom

Buka u saobraćaju

Buka u saobraćaju predstavlja većinu zagađujuće buke u gradovima. Na primer, sirena automobila proizvodi 90 decibela zvuka, a autobus 100 decibela.

Buka aviona

Manji broj letelica leti iznad gradova nego što je automobile na putevima, ali je uticaj na buku veći: jedna letelica proizvodi zvuk jačine 130 decibela.

Gradilišta

Radovi na zgradama, parkinzima, putevima i trotoarima izvor su velike količine buke. Na primer, pneumatičke bušilice proizvode zvuk jačine 110 decibela.

Ugostiteljstvo i noćni život

Barovi, restorani i terase koje zažive kada je lepo vreme proizvode zvuk jači od 100 decibela.

Životinje

Buka koju prave životinje može ostati neprimećena, ali pas koji zavija ili laje proizvodi zvuk jačine između 60 i 80 decibela.

Posledice zagađenja bukom

Pored toga što je uzrok problemima sa sluhom, poput zujanja u ušima i gluvoće, konstantna buka šteti ljudskom zdravlju na mnoge načine, a posebno je štetna za veoma mlade i veoma stare. Ovo su neke od najvećih posledica zagađenja bukom:

Fizičke posledice

Buka je uzrok respiratornoj agitaciji, ubrzanom pulsu, povišenom krvnom pritisku, glavoboljama, a u slučaju konstantne i izuzetno glasne buke javljaju se gastritis, kolitis, čak i srčani udar.

Psihološke posledice

Buka izaziva stres, umor, depresiju, anksioznost i histeriju i kod ljudi i kod životinja.

Poremećaji spavanja i ponašanja

Buka jačine iznad 45 decibela sprečava nas da utonemo u san ili pravilno spavamo – podsetimo, ona ne bi trebalo da je jača od 30 decibela noću. Buka može imati i skrivene posledice na ponašanje, izazivajući agresivno ponašanje i razdražljivost.

Pamćenje i koncentracija

Buka može uticati na sposobnost ljudi da se fokusiraju. Vremenom, to može dovesti do niskog stepena učinka. Takođe, buka je loše za pamćenje i otežava učenje. Bitno je istaći da je našim ušima potrebno više od 16 sati odmora nakon izloženosti buci većoj od 100 decibela na samo dva sata.

O rešenjima za smanjenje zagađenosti bukom uskoro.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin