Zašto su nam važne zelene površine u gradovima

Kako naši gradovi rastu i sve više ljudi se useljava u već pretrpane prostore, šta treba da uradimo da transformišemo naša urbana područja u zdrava mesta za život?
zelene površine

Do 2050. godine 68% svetske populacije živeće u gradovima. To je 2,5 milijarde ljudi više nego danas. U Evropi već tri od svaka četiri stanovnika žive u urbanim sredinama. Istraživači procenjuju da devet miliona ljudi umre svake godine usled posledica od zagađenja vazduha. Samo u Londonu, dva miliona ljudi – od kojih su 400.000 deca – živi u područjima sa toksičnim vazduhom.

Kako naši gradovi rastu i sve više ljudi se useljava u već pretrpane prostore, šta treba da uradimo da transformišemo naša urbana područja u zdrava mesta za život? Sve veći broj istraživanja nam govori da bi trebalo da vratimo i prirodu nazad u gradove.

Istraživanja zaista jasno pokazuju da nam je potrebna priroda u našem okruženju. Potrebno nam je drveće na našim ulicama, biljke u našim baštama i cveće na našim balkonima. Priroda nam je uvek potrebna kao komšija.

Planiranje gradova koji imaju što više zelenih površina gde god je to moguće je prvi korak ka zdravijim urbanim područjima. Na primer, imati zemlju, biljke i zelenilo na našim krovovima bi smanjilo površinsku temperaturu i poslužilo kao izolacija za strukture ispod, smanjujući energiju potrebnu za zagrevanje i hlađenje zgrada. Zeleni krovovi takođe mogu pomoći u regulisanju kišnice, zadržavajući je dok pada i filtrirajući zagađenje.

Drveće na našim ulicama takođe igra važnu ulogu u poboljšanju kvaliteta vazduha i smanjenju efekta toplotnh ostrva. Povećanjem raznolikosti drveća na našim ulicama možemo stvoriti „minijaturne šume“. Ovaj pristup je već počeo da se primenjuje u gradovima poput Singapura, gde se upotrebljava mnogo različitih vrsta drveća. Na ovakav način doprinosi se i većoj raznovrsnosti različitih vrsta insekata i ptica koje zajedno sa drvećem obrazuju ekosistem, ali i održavaju drveće zdravijim. Ako dozvolimo da se ovakvi ekosistemi razvijaju, potrošićemo znatno manje resursa na njihovo održavanje.

Za povećanje biodiverziteta u urbanim sredinama dodanto je poželjno povezati ovako formirane džepove prirode u gradovima. To se može postići na primer drvoredima ili drugim oblicima zelenih površina. Na ovaj način olakšava se kretanje životinjskih vrsta između zelenih džepova u urbanim sredinama.

Jednostavan i lak pristup zelenim površinama u gradovima može uticati na smanjenje nivoa stresa i bolju koncentraciju. Ljudi treba da budu komunikaciji sa prirodom kad god im se ukaže prilika. Nekada je dovoljno i nešto tako jednostavno kao što je pauza od pet do deset minuta tokom radnog dana.

Trenutno, međutim, pristup zelenim površinama nije univerzalno lako dostupan svim stanovnicima urbanih sredna, čak, može biti i pokretač nejednakosti u našim društvima.

Još 2008. godine, Lancet studija dr Ričarda Mičela i Frenka Pophama na 40 miliona Britanaca otkrila je vezu između nejednakosti prihoda, pristupa zelenim površinama i očekivanog životnog veka. Studija je otkrila da je u ruralnim oblastima sa dosta pristupa zelenim površinama očekivani životni vek onih sa najvišim i najnižim primanjima bio približno isti. Međutim, u urbanim sredinama, jaz u očekivanom životnom veku bio je zapanjujući. Očekuje se da će ljudi sa najnižim primanjima koji žive u gradovima živeti 10 godina manje od onih sa najvišim primanjima. Ovo je delimično i zbog zelenih površina koje su dostupnije višem sloju koji živi u uređenijim krajevima gradova, dok najsiromašniji često ostaju da žive u prenaseljenim, jako betoniranim područjima.

Rešenje nije tako jednostavno kao samo stvaranje novih zelenih površina u određenim oblastima grada. Situacija koju imamo u ovom trenutku je da su kvalitetna urbana područja, sa dobrim pristupom prirodi, skuplja za život. Često se dešava da stvaranje zelenih površina prati i porast troškova stanovanja kako ti delovi grada postaju sve traženiji upravo zbog zelenih površina.

Ono što nam je potrebno je da se potrudimo da prepoznamo da su zelene površine vitalne za sve i da svi treba da osete korist od njih. Parkovi bi trebalo da budu lako dostupni prostori za sve, gde možete otići bez pritiska da trošite novac.

Biće potrebno malo truda da se priroda istinski unese u srca naših gradova,  ali postoji mnogo toga što svi mi trenutno možemo učiniti da zaštitimo ono što sad već imamo od zelenila u gradovima i podstaknemo prirodu da se dalje razvija. Korišćenjem i brigom o parkovima i zelenim površinama u našoj blizini pokazujemo da su nam važna ova dragocena mesta.

Foto: CHUTTERSNAP na Unsplash

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin