Zašto su okeani važni za život na Planeti?

„Mi smo vezani za okean. Kada se vratimo moru, bilo da njime plovimo ili ga posmatramo - vraćamo se odakle smo došli" - Džon F. Kenedi.
okeani

Preuzeto sa sajtova OCT, White Shark Projects i United Nations

Većina nas okean uzima zdravo za gotovo, jer izgleda tako stabilno, sveprisutno i neuništivo. Mislimo da ga procenjujemo prema veličini, te da je jednostavno prevelik da bi mu išta naškodilo. Ali nemojte se zavaravati – složeni mehanizmi koji održavaju okean i našu Planetu u savršenom simbiotskom balansu dostižu tačku preokreta.

Iako gotovo polovina svetske populacije živi u krugu od 80 kilometara od obale, svi mi zavisimo od okeana i resursa koje nam on pruža, bilo da se radi o hrani koju jedemo ili kiseoniku koji udišemo. Okean pruža neprocenjive prednosti i usluge, kao što su:

  1. Hrana: Više od 3,5 milijardi ljudi zavisi od okeana kada su u pitanju glavni izvori hrane. Riba čini najveći procenat proteina koji se konzumira u svetu. Nažalost, potražnja za morskim plodovima se povećava širom sveta, stavljajući sve veći pritisak na već krhki ekosistem.
  2. Sveža voda: Okeani sveta igraju važnu ulogu u cirkulisanju sveže vode. Oni stvaraju oblake koji nam donose kišu i obnavljaju naše zalihe sveže vode.
  3. Regulacija klime: Okeani snažno utiču na klimu i vremenske prilike, prenoseći toplotu i umanjujući nivoe ugljen-dioksida u atmosferi.
  4. Obnovljiva energija: Naši okeani su neprocenjiv i beskrajan izvor obnovljive, čiste energije – od plime i okeanskih struja do moćnih talasa. Trebali bismo češće i efikasnije koristiti ovu energiju.
  5. Ugljenički rezervoar: Okean igra važnu ulogu u ugljeničkom ciklusu Zemlje, uklanjajući ugljen-dioksid iz atmosfere i gornjih slojeva okeana. Morske biljke takođe deluju kao rezervoari ugljenika tako što vezuju ugljenik u sedimentima morskog dna. Kroz ovaj prirodni proces skladištenja, okean pruža uslugu regulacije klime.
  6. Vazduh: Osim što okeanske biljke proizvode polovinu svetskog kiseonika, okean takođe radi kao „filter za vazduh”, apsorbujući gotovo trećinu ljudskih emisija ugljen-dioksida.
  7. Transport i trgovina: Pomorski transport čini više od 90% svetske trgovine.
  8. Ekonomija: Industrije povezane s okeanom, poput ribarstva, turizma i transporta pružaju svetu neophodne prihode. Samo u SAD-u, više od 128 milijardi dolara godišnje „dolazi” od okeanskog turizma, rekreacije i sl.
  9. Medicina: Pogledajte etikete u vašem ormariću u kupatilu – bićete iznenađeni mnoštvom biomedicinskih proizvoda dobijenih od morskih biljaka i životinja. Morski sastojci imaju brojne lekovite i zdravstvene benefite.
  10. Rekreacija i obnova: Naizgled nematerijalne koristi koje proističu iz provođenja vremena na obali su uglavnom nemerljive, jer se čini da ih samo upijamo putem osmoze. Ipak, svi znamo za terapeutski efekat po telo, um i dušu koji pružaju šetnja po plaži ili plivanje u okeanu.

5 razloga zbog kojih je okean bitan za ljude

Naš okean je ozbiljno ugrožen. Zagrevanje, zagađenje, zakiseljavanje i gubitak kiseonika predstavljaju ozbiljne pretnje po zdravlje okeana i sva živa bića koja ovaj ogromni planetarni resurs nazivaju svojim domom. Zašto bi trebalo da brinete o njemu? Evo 5 razloga:

  1. Okean reguliše našu klimu i obezbeđuje vazduh koji dišemo

Okeani ublažavaju zagađenje iz neobnovljivih industrija apsorbujući 25% svih emisija ugljenika. Takođe, oni generišu 50% kiseonika koji nam je potreban za opstanak i, osim što funkcionišu kao pluća planete, okeani takođe predstavljaju najveći rezervoar ugljenika na svetu koji pomaže u borbi protiv negativnih uticaja klimatskih promena. Osim toga, okean apsorbuje više od 90% viška toplote u klimatskom sistemu, pomažući regulaciji temperatura na kopnu. Stoga, zdrav okean podrazumeva i preduzimanje mera protiv sveprisutnih klimatskih promena.

  1. Okean nas hrani

Okean i njegova biološka raznolikost pružaju svetu 15% životinjskih proteina (to znači da više od 3,5 milijardi ljudi zavisi od okeana kada su u pitanju glavni izvori hrane). U najmanje razvijenim zemljama, morski plodovi predstavljaju glavni izvor proteina za preko 50% populacije, stoga je od ključne važnosti zaštititi biodiverzitet okeana i primenjivati održive ribolovne strategije kako bi se nastavila konzumacija tih proizvoda. Trenutno, više od 10 miliona tona ribe se godišnje baca zbog destruktivnih metoda ribolova – to je dovoljno da se napuni 4500 olimpijskih bazena. Ukoliko ne dođe do značajnih promena, UNESCO predviđa da će preko 50% svetskih morskih vrsta biti suočeno s izumiranjem do 2100. godine.

  1. Okean mnogim ljudima obezbeđuje posao i egzistenciju

Okean pruža izvore egzistencije za 3 milijarde ljudi, što je skoro 50% svetske populacije. Ribarstvo obezbeđuje 57 miliona radnih mesta širom sveta. „Plava” ekonomija je snažna industrija koja omogućava mnogima da zarađuju za život i izdržavaju svoje porodice. Međutim, preko 60% glavnih morskih ekosistema koji podržavaju ove izvore egzistencije se koriste na neodrživ način, a značajan deo morskog ekosistema je potpuno degradiran. Dodatno, prema podacima UNEP-a (United Nations Environment Programme), 11 miliona tona plastike koja ulazi u okean svake godine ne samo da zagađuje isti, već košta oko 13 milijardi američkih dolara, uključujući troškove čišćenja i finansijske gubitke u ribarstvu i drugim okeanskim industrijama.

  1. Okean je sredstvo ekonomskog razvoja

Okean je značajan ekonomski resurs, te okeanska ekonomija spada među najbrže rastuću na svetu. Tržišna vrednost morskih i obalnih resursa se procenjuje na oko 3 milijardi američkih dolara godišnje, što je otprilike 5% od ukupnog globalnog bruto domaćeg proizvoda. Dakle, pristup okeanu i obalama omogućava zemljama da se razvijaju i privlače investicije. Takođe, 80% turizma se odvija na obalnim područjima. Industrija turizma povezana s okeanom raste i procenjuje se da iznosi 134 milijardi američkih dolara godišnje. Međutim, da bi države iskoristile svoje okeanske resurse, moraju zajedno raditi na zaštiti okeana. Procenjuje se da gubitak turizma zbog izbeljivanja korala iznosi čak 12 milijardi dolara godišnje. S porastom nivoa okeana usled povećanja temperature naše Planete, turističke i energetske industrije, specifične za obalna područja su u opasnosti – zajedno sa 680 miliona ljudi koji žive u niskim obalnim područjima, a očekuje se da taj broj poraste na milijardu do 2050. godine.

  1. Potreban nam je zdrav okean da bismo preživeli

Okean pozitivno utiče na sve, bez obzira da li živite na obali ili u pustinji. On nam pruža regulaciju klime, hranu, poslove i ekonomski napredak. Stoga, moramo zajedno raditi na zaštiti i spašavanju okeana radi našeg budućeg opstanka na ovoj planeti.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin