Zbog čega su nam važne pčele

Kao najvažnija grupa oprašivača na svetu, pčele imaju presudnu ulogu u funkcionisanju prirodnih ekosistema i poljoprivrednoj proizvodnji hrane.

Najveći doprinos pčele prirodi je njihova pomoć u procesu oprašivanja. Pčele su jedan od najvećih oprašivača u prirodi, a oprašivanje uz pomoć pčela je glavni način razmnožavanja cveća. Pčele sleću na cveće da se hrane i pritom sakupljaju polen na svom telu. Kada pčela završi sa jelom, ona će odleteti do sledećeg cveta gde će preneti polen sa prethodne biljke, omogućavajući tako da nastane seme iz koga izrasta nova biljka. Na ovaj način pčele omogućavaju reprodukciju stotina hiljada biljaka od kojih bezbrojne životinjske vrste i ljudi zavise za hranu. Bez pčela koje obavljaju svoj svakodnevni posao, naši prirodni ekosistemi i okruženje bi izgledali veoma, veoma drugačije. Jednako tako, pčele su odgovorne za veliki deo hrane koja završi na našim tanjirima, skoro trećina sve hrane koju jedemo zavisi od ovih oprašivača.

Bez obzira što imaju tako važnu ulogu, pčele su danas sve vice ugrožene. Već godinama se u svetu smanjuje pčelinja populacija. U Evropi ima oko 10% manje pčela nego pre nekoliko godina, u SAD je zabeležen pad od 30%, a na Bliskom istoku ta cifra iznosi čak 85%. U Nemačkoj, više od 60% od oko 560 divljih vrsta pčela su kritično ugrožene i preti im izumiranje. U julu 2015, grupa istraživača iz Bostona objavila je studiju o potencijalnim posledicama potpunog izumiranja pčela.  Globalni prinosi useva bi opali za oko 23%, a rezultirajuća neuhranjenost mogla bi dovesti do oko 1,4 miliona dodatnih smrti širom sveta svake godine.

Razlozi za smrt pčela su različiti, a nekoliko faktora igra presudnu ulogu. Industrijska poljoprivreda sa svojom upotrebom pesticida i monokulturama je jedan od glavnih uzroka umiranja pčela. U ovakvaoj poljoprivredi, kao primarni način kontrole štetočina koriste se insekticidi. Međutim, osim za štetočine, oni su toksični i za ostali živi svet. Sistemski insekticidi su posebno problematični jer se šire na sve delove biljaka, utičući čak i na oprašivače koji sakupljaju polen, nektar ili kapljice gutacije. Toksini utiču na nervni sistem pčela i njihovu prirodnu sposobnost da se orijentišu i mogu smanjiti njihov životni vek i onemogućiti reprodukciju. Pored toga, u jednobraznim poljoprivrednim predelima, pčele ne mogu da pronađu cvetne biljke, odnosno hranu, sklonište ili mesta za pravljenje košnice. Ovakvi usevi često cvetaju samo kratko vreme, ostavljajući pčele gladne tokom ostatka godine.

Drugi uzrok je gubitak staništa. Pored intenziviranja poljoprivrede, rasprostranjenost stambenih, industrijskih i saobraćajnih površina odlučujući je razlog za uništavanje staništa pčela i biljaka koje su im neophodne.

Klimatske promene takođe negativno utiču na pčele. Između ostalog, globalno zagrevanje znači da mnoge cvetne biljke, kao što su maslačak, sada cvetaju ranije nego pre nekoliko decenija, remeteći tako vreme kada su njihovi cvetovi dostupni pčelama. Blagi zimski periodi, oštre nagle promene temperature i dugi periodi suše u proleće i leto dodatno opterećuju pčele, iscrpljuju njihove energetske rezerve, čine pčele podložnijim štetočinama kao što je varoa grinje i remete ceo njihov  životni ciklus.

Pčelama možete pomoći pre svega tako što ćete posaditi biljne vrste koje su pogodne za njihovu ishranu, a neke od njih su lavanda, letnji jorgovan, zvezdani, majčina dušica, žalfija, morač, safran, neven i druge. Ako imate baštu, možete je prilagoditi da bude oaza za pčele, više o tome pročitajte na linku.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin