Zelena arhitektura

Kada je u pitanju arhitektura, „zeleno“ se ne odnosi samo na biljke ili baštenske pejzaže. Ključni cilj je održivost  u ekološkom i socijalnom smislu.
zelena arhitektura

Kako globalne industrije traže načine da doprinesu u borbi protiv klimatskih promena, arhitektura se pokazuje kao veoma važan sektor, jer se ispostavilo da zgrade i građevinska industrija čine 39% emisija CO2 povezanih sa potrošnjom energije. Ovo nudi priliku za značajna smanjenja koje se mogu postići primenom principa zelene arhitekture.

Kada je u pitanju arhitektura, „zeleno“ se ne odnosi samo na biljke ili baštenske pejzaže. Ključni cilj je održivost  u ekološkom i socijalnom smislu. Materijali koje koristimo za naše domove ne utiču samo na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru već i naše zdravlje. Dugoročno gledano, to takođe ima značajan uticaj na našu planetu uopšte. Ekološka ili „zelena“ arhitektura prati holistički pristup koji uzima u obzir ceo životni ciklus zgrade. To uključuje:

  • Korišćenje dugotrajnih materijala koji se mogu reciklirati kao što su beton ili drvo
  • Upotrebu obnovljivu energiju
  • Korišćenje izloženosti konstrukcije sunčevoj svetlosti kako bi se smanjila potrošnja energije
  • Energetski efikasna izolacija uz pomoć prirodnih materijala kao što su konoplja, ovčija vuna, lan ili slama
  • Konstrukcije koje štede prostor i zahtevaju što manje betoniranja zemljišta
  • Ekonomično korišćenje vode

U teoriji, ove smernice mogu izgledati prilično jednostavne, ali postavlja se pitanje kako možemo integrisati ove principe zelene arthitekture u gradska područja. U okviru sledeći projekata pogledajte neka od kreativnih rešenja.

Amager Bakke: održiva arhitektura i zeleni pejzaž

Jedan od najvećih projekata zelene arhitekture do sada može se naći u Kopenhagenu, Danska. Amager Bakke, novo postrojenje za pretvaranje otpada u energiju, istovremeno ima sve namene: sakupljanjem celokupnog gradskog smeća, proizvodi struju i daljinsko grejanje za oko 150.000 domaćinstava. Ono po čemu se ovaj primer zelene arhitekture posebno ističe je njegova lokacija. Danska arhitektonska firma Bjarne Engels Group odlučila je da Amager Bakke smesti ne na periferiji, već u okviru lokalne rekreativne zone pored šetališta uz obalu. Masivna konstrukcija, koja obuhvata osnovnu površinu od 41.000 kvadratnih metara (ili sedam fudbalskih terena), tako se uklapa u okolni park baš kao ogromno brdo. Na putu do vrha posetioci nailaze na razne atrakcije – od platformi sa pogledom do zidova za penjanje i „ski“ staze koja je dostupna tokom cele godine.

SLA Copenhagen, Amager Bakke

Vertikalna šuma: kuća drveća za ptice i ljude

Vertikalna šuma je prototip zgrade za novi format arhitektonskog biodiverziteta koji se fokusira ne samo na ljudska bića već i na odnos između ljudi i drugih živih vrsta. Prvi primer, izgrađen u Milanu u oblasti Porta Nuova, sastoji se od dve kule koje su visoke 80, odnosno 112 metara, u kojima se nalazi ukupno 800 stabala, 15.000 višegodišnjih biljaka i 5.000 grmova, obezbeđujući količinu vegetacije koja odgovara 30.000 kvadratnih metara šume.

Boeri Studio, Vertical Forest

Sve ovo koncentrisano je na samo 3.000 kvadratnih metara urbane površine. Projekat je takođe sredstvo za ograničavanje širenja gradova izazvanog potragom za zelenilom (svaka kula je ekvivalentna oko 50.000 kvadratnih metara porodičnih kuća). Za razliku od „mineralnih“ fasada od stakla ili kamena, štit na biljnoj bazi ne reflektuje sunčeve zrake već ih filtrira stvarajući tako prijatnu unutrašnju mikroklimu bez štetnih uticaja na životnu sredinu. Istovremeno, zelena zavesa „reguliše” vlažnost, proizvodi kiseonik i apsorbuje ugljen-dioksid i mikročestice.

Dolina u Amsterdamu, MVRDV-VERO

Dolina u Amsterdamu: dizajn zelene arhitekture u centru grada

Stručnjaci pretpostavljaju da će do 2050. godine oko 70 odsto svetske populacije živeti u urbanim sredinama. Uzimajući u obzir ove brojke, potreba za zelenom arhitekturom u gradovima samo će rasti. Imajući to na umu, holandska arhitektonska firma MVRDV razvila je Dolinu: kompleks koji se proteže preko tri kule sa obiljem zelenila. Prvih nekoliko spratova je otvoreno za javnost, sa dosta prostora za opuštanje i slobodno vreme u okruženju nalik parku. Na gornjim spratovima, stanari mogu uživati u mirnom ambijentu i impresivnom pogledu na privatnim terasama i balkonima. Zelena zgrada ima ukupno 198 stanova.

Foto: Lily Banse na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin