Suprotno političkim tvrdnjama, istraživanje otkriva da su trenutne strategije ovih zemalja orijentisane na rast drastično nedovoljne da ispune klimatske ciljeve navedene u Pariskom sporazumu, što na kraju dovodi u pitanje globalne napore u borbi protiv klimatskih promena, prenosi Anadolu Agency.
Studija, koja je ispitivala napore za smanjenje emisija u 11 zemalja sa visokim učinkom između 2013. i 2019. godine, otkrila je da su njihova prosečna godišnja smanjenja emisija tokom ovog perioda iznosila samo 1,6 odsto.
Prema sadašnjim kretanjima, ovim nacijama bi u proseku trebalo više od dva veka da dovedu svoje emisije blizu nule.
Da bi se uskladile sa ciljevima Pariskog sporazuma i ostale u okviru svog poštenog udela u globalnom udelu ugljenika, ove zemlje bi morale da postignu stope smanjenja od 30 odsto godišnje do 2025.
Razlika između postignutog smanjenja emisija i smanjenja emisija u skladu sa Parizom je zapanjujuća, stavljajući svet u opasnost od katastrofalnih klimatskih promena. Čak i zemlja sa najboljim učinkom među 11, Velika Britanija, je u značajnom zastoju.
Velika Britanija bi morala da poveća stopu smanjenja emisije pet puta, sa prosečnih 3,1 odsto godišnje (2013-2019) na 16 odsto godišnje do 2025. godine, samo da bi ispunila svoje obaveze.
Druge zemlje se suočavaju sa još zastrašujućim izazovima.
Belgija, Australija, Austrija, Kanada i Nemačka bi morale da ubrzaju svoje smanjenje emisija za više od 30 puta u poređenju sa njihovim učinkom između 2013. i 2019. godine.
Ovi nalazi osporavaju popularni narativ o „zelenom rastu“ koji slave političari i mediji, što sugeriše da se ekonomska ekspanzija može uskladiti sa klimatskim ciljevima.
Studija pokazuje da je težnja za ekonomskim rastom u zemljama sa visokim dohotkom suštinski u suprotnosti sa međunarodno dogovorenim klimatskim ciljevima.
Prema rečima glavnog autora studije, Jefima Vogela, sa Univerziteta u Lidsu, „nema ničeg zelenog u ekonomskom rastu u zemljama sa visokim dohotkom“.
Osnovni argument koji je izneo Vogel je da je nastavak ekonomskog rasta u zemljama sa visokim dohotkom u suprotnosti sa ciljevima sprečavanja katastrofalnog klimatskog sloma i podržavanja principa pravičnosti koji čuvaju razvojne izglede nacija sa nižim prihodima.
„Nazvati ovakva krajnje nedovoljna smanjenja emisija ‘zelenim rastom’ je pogrešno, i nastavak ekonomskog rasta u zemljama sa visokim dohotkom je štetan, opasan i nepravedan“, rekao je Vogel.
