Zona sumraka okeana mogla bi nestati zbog klimatske krize

Jedno od najvećih staništa na Zemlji bi zbog klimatske krize do kraja 21. veka moglo da doživi drastično smanjenje u svojoj bogatoj raznolikosti života.
zona sumraka okeana

Preuzeto sa sajta CNN

Do kraja ovog veka, a zbog klimatskih promena, mogla bi se smanjiti ili gotovo nestati bogata raznovrsnost života u jednom od najvećih staništa na Zemlji u srednjoj pelagičkoj zoni okeana, poznatijom kao „zona sumraka” koja se nalazi između 200 i 1000 metara ispod površine.

Približno četvrtinu zapremine okeana čini morski region, koji je dom za milijarde metričkih tona organske materije, ali tu se nalaze i neki od najupečatljivijih biodiverziteta na Zemlji, uprkos tome što na toj dubini ne dopire sunčeva svetlost. Predeo „zone sumraka” je takođe stanište za morske životinje koje rone u protrazi za hranom, kao što su ajkule ili „ribe lampe” koje se kriju u toj zoni tokom dana i do površine dolaze u noćnim satima, kako bi se prehranile.

Najnovije istraživanje ukazuje na to da bi zbog krize klimatskih promena moglo da se dogodi to da se život u „zoni sumraka” smanji za između 20 i 40% do kraja ovog veka, ako se nastavi sa trenutnom količinom emisije gasova sa efektom staklene bašte, te da bi život okeanskog regiona mogao biti iscrpljen u narednih 150 godina, a da njegov oporavak potom možda neće biti moguć hiljadama godina.

Drevni topli okeani

Paleontolozi i naučnici koji se bave proučavanjem okeana proučavali su zajedničkim radom uticaje na „zonu sumraka” tokom prethodnih drevnih dešavanja koja su se dogodila zbog zagrevanja Planete i pokušali da predvide kako će stanište izgledati i reagovati u budućnosti usled globalnog zagrevanja.

Oni su proučavali jezgra koja su uzeta sa morskog dna, a koja predstavljaju dokaze o očuvanim mikroskopskim školjkama planktona. Tokom vremena, školjke kalcijum karbonata se akumuliraju na dnu, čuvajući informacije o tome kakva je u prošlosti bila njihova okolina. Zapravo, male školjke predstavljaju svojevrsnu vremensku liniju i pružaju sliku o promenama okeana koje su se događale tokom miliona godina.

Istraživanja su objavljena kroz studiju u časopisu „Nature Communications“ i glavna autorka studije, doktorka Ketrin Krejton, postdoktorska istraživačica na Univerzitetu Ekseter u SAD objašnjava da „još uvek znamo relativno malo o ‘zoni sumraka’ okeana, ali da, koristeći dokaze iz prošlosti, možemo razumeti šta se može desiti u budućnosti“.

Studija je fokusirana na istraživački rad oko dva topla perioda koja su se desila u prošlosti. Prvi se odnosi na period od pre 15 miliona godina, a drugi period prati razdoblje od pre 50 miliona godina, kada su  temperature okeana bile znatno toplije nego što su danas, objašnjavaju u studiji.

„Otkrili smo da ‘zona sumraka’ nije uvek bila bogato stanište puno života. U ovim toplim periodima, mnogo manje organizama je živelo u ‘zoni sumraka’, jer je mnogo manje hrane stizalo iz površinskih voda“, ukazuje koautor studije Pol Pirson, počasni profesor Univerziteta u Kardifu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Čestice organske materije koje se nalaze na površini okeana padaju i predstavljaju jedan od glavnih izvora hrane za život u ‘zoni sumraka’, ali se, zbog zagrevanja, materijal brže razgrađuje bakterijama, pa je samim tim i manje hrane koja dospeva u okean.

Stoga, toplije temperature okeana povećavaju stopu metabolizma ranih organizama, pa tako dolazi i do uvećane potražnje za hranom i uvećane potrošnje kiseonika. Život u zoni sumraka evoluirao je u poslednjih nekoliko miliona godina kada je došlo do toga da se okeani dovoljno ohlade da postanu takozvani frižideri koji imaju mogućnost da hranu čuvaju duže, ali i da poboljšaju uslove kako bi sam život mogao da napreduje, ističu u studiji.

Luiz Roka, kustoskinja na katedri za ihtiologiju pri Kalifornijskoj akademiji nauka, veruje da te promene nisu otkrivene jer je zona sumraka nedovoljno proučavana i to iz razloga jer nije finansijski isplativo proučavati je – ipak, podaci koje su dobili u ovoj studiji predstavljuju zapise vremena i pružaju uvid u to kako je došlo do promena u toj zoni, zaključuje Roka.

Predviđanje budućnosti

Na osnovu ovih podataka, istraživači su kombinovali dobijene podatke sa simulacijama režima Zemljinog sistema, modeliranjem Zemljinog ciklusa ugljenika dok se kreće kroz kopno, more, kao i atmosferu.

„Naši nalazi sugerišu da se značajne promene možda već dešavaju. Osim ako brzo ne smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte, moglo bi doći do nestanka ili izumiranja većeg dela života u zonama sumraka u roku od 150 godina, sa efektima koji se protežu milenijumima nakon toga. Čak i budućnost sa niskim emisijama može imati značajan uticaj, ali to bi bilo daleko manje ozbiljno od scenarija sa srednjim i visokim emisijama. Naša studija je prvi korak ka otkrivanju toga koliko ovo okeansko stanište može biti ranjivo na klimatsko zagrevanje“, rekla je Krejton.

Klimatska kriza je uticala na okeane i to u vidu zagađenja, zagrevanja, deoksigenacije, zakiseljavanja, ali i prekomernog lova. Zbog ovih efekata postoje mnoga razmatranja kako bi se ograničile štetne aktivnosti u okeanima. Ono što je vrlo važno je da se zaštiti zona sumraka i da se zaustavi, ili barem uspori, visoka stopa promena kojoj je podvrgnuta klima naše Planete.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin