Preuzeto sa sajtova National Geographic i Almanac
Šta je Dan planete Zemlje?
Da li ste se ikada zapitali kako je počeo da se proslavlja Dan planete Zemlje? Aktivizam za zaštitu životne sredine tokom 1960-ih godina inspirisao je senatora Viskonsina Gejlorda Nelsona da stvori nacionalnu proslavu koja će ujediniti pokret za zaštitu životne sredine. Uz pomoć Denisa Hejza, studenta postdiplomskih studija na Harvardu, Nelson je organizovao prvi Dan planete Zemlje 22. aprila 1970. godine, obrazujući učesnike o važnosti zaštite životne sredine. Suočavajući se s ozbiljnim problemima toksične pitke vode, zagađenjem vazduha i negativnim efektima pesticida, preko 20 miliona Amerikanaca, odnosno 10% populacije – izašlo je i zajedno protestovalo.
Predsednik Ričard Nikson potom je pokrenuo stvaranje Agencije za zaštitu životne sredine, koja je kreirala nekolicinu zakona, uključujući Zakon o čistom vazduhu, Zakon o čistoj vodi i Zakon o ugroženim vrstama.
Za Dan planete Zemlje prvobitno je odabrana prolećna ravnodnevnica, ali je Nelson na kraju odabrao 22. april, koji je na kraju i postao zvanični datum proslave. S obzirom na to da se datum prolećne ravnodnevnice menja tokom vremena, možda bi bilo komplikovanije ići sa astronomskim događajem umesto sa kalendarskim datumom, te je odluka donešena.
Godine 1990. Hejz je organizovao globalni Dan planete Zemlje, sa više od 200 miliona učesnika u preko 140 zemalja. Dan planete Zemlje sada okuplja građane i aktiviste iz celog sveta kako bi podigli svest i preduzeli akciju u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine kao što su globalno zagrevanje i obnovljiva energija.
Danas, Dan planete Zemlje nije namenjen samo povećanju svesti o ekološkim problemima, već je i datum kada se mnoge zajednice okupe i očiste smeće, zasade drveće ili jednostavno cene lepote prirode.
Mreža Dana planete Zemlje ima nekoliko ključnih ciljeva:
- Proširiti značenje pojma životne sredine i uključiti ljude u teme kao što su klimatske promene, zelene škole, obrazovni programi o životnoj sredini, zelena radna mesta i obnovljiva energija;
- Diversifikovati pokret pružanjem prilika za angažovanje građana na lokalnom, državnom, nacionalnom i globalnom nivou širom sveta. S obzirom na to da klimatske promene najviše pogađaju najugroženije građane, EDN često sarađuje sa siromašnim zajednicama kako bi im omogućila da se pridruže pokretu i da izraze svoje stavove i podele probleme;
- Mobilizovati zajednice kroz saradnju sa partnerima i pružiti priliku svim građanima da postanu aktivni u okviru pokreta za zaštitu životne sredine.
Ove teme ističu se na Dan planete Zemlje kroz akcije širom sveta, a mogu se organizovati u deset ključnih pitanja:
1. Zagovaranje: Podržava se podsticanje pojedinaca i organizacija da se sastanu sa izabranim zvaničnicima i raspravljaju o pitanjima životne sredine;
2. Klimatske promene: Podržava se podizanje svesti o klimatskim promenama, ljudskom doprinosu ovim promenama i mogućnostima za njihovo usporavanje. Mnogi zagovornici Dana planete Zemlje, na primer, podstiču građane da podrže istorijski Pariski klimatski sporazum, koji je potpisan na Dan planete Zemlje 2016. godine;
3. Zaštita životne sredine i biologije: Podržava se očuvanje biodiverziteta Planete. Na Dan planete Zemlje 2010. godine, učesnici u Šri Lanki su posadili više od 100 lekovitih biljaka u tropskoj kišnoj šumi u rezervatu Yagirala. Ove biljke mogu se koristiti od strane lokalnog stanovništva i stvaraju stanište za različite organizme, poboljšavajući biodiverzitet ostrvske države;
4. Obrazovanje: Programi obrazovanja na Dan planete Zemlje pružaju edukatorima, učenicima i opštoj javnosti resurse i rešenja za stvaranje zdravije, održivije planete. Na Dan planete Zemlje 2010. godine, nastavnici i učenici u regiji Kompostela u Filipinima učestvovali su na celodnevnoj konferenciji. Na konferenciji su učili o sadnji i održavanju drveća, organizovali su šetnje u prirodi i predstavljali svoje projekte za zaštitu životne sredine zajednici;
5. Energetika: Zagovornici podržavaju projekte koji se bave obnovljivim izvorima energije i tehnologijom kao sredstvom za prelazak sa neobnovljivih izvora, kao što su ugalj i nafta. Građani Katara, na primer, pozivaju se da isključe struju na jedan sat na Dan planete Zemlje kako bi na simboličan način obeležili borbu protiv globalnog zagrevanja;
6. Hrana i poljoprivreda: Podiže se svest o određenim poljoprivrednim praksama, poput upotrebe hemijskih pesticida, koji doprinose degradiranju životne sredine. Zagovara se veća podrška organskim, lokalnim i održivim poljoprivrednim tehnikama. Na primer, članovi organizacija grupe Articultores, sa sedištem u Buenos Ajresu u Argentini podižu svest o urbanom baštovanstvu i okupljaju građane da sade na napuštenim mestima u gradovima;
7. Zelena ekonomija: Zagovara se stvaranje zelenih industrija i poslova koji su povezani sa obnovljivim izvorima energije. Na primer, grupa u Kanadi sponzoriše nagradu za studentske projekte koji na najbolji način iskoriste reciklirane materijale;
8. Zelene škole: Mreža Dana planete Zemlje sponzoriše Nacionalnu kampanju Za zelene škole. Kampanja je fokusirana na obezbeđivanje zdravih obroka u školama, na aktivnosti za zaštitu životne sredine u učionicama, kontakte sa lokalnim i nacionalnim liderima – naglasak je na održivosti;
9. Recikliranje i smanjenje otpada: Podržava se rad na smanjenju količine otpada koji ljudi proizvode i povećanju količine koja se reciklira i ponovo koristi. Na primer, grupa Beach Bunch iz Bruneja organizuje kampanju čišćenja plaža;
10. Održivi razvoj: Promovišu se ekološke prakse koje cene biodiverzitet i prirodu. Kosta Rika, na primer, sprovodi program Viaje Limpio, u kojem pojedinci i kompanije plaćaju naknadu za emisije gasova sa efektom staklene bašte koje proizvode time što putuju. Ovaj novac ulaže se potom u zaštitu kišnih šuma, vodenih resursa i biodiverziteta Koste Rike. Viaje Limpio pomaže ekonomiji Kosta Rike jer su biodiverzitet i kišne šume važna prirodna bogatstva koja privlače hiljade turista u tu zemlju svake godine.
Kako da obeležite Dan planete Zemlje?
Na Dan planete Zemlje poseban je akcenat na održivim praksama i aktivizmu građana. Ipak, mnogo je stvari koje možete učiniti za Planetu, i to ne samo na dan iste!
1. Podržite pčele koje u velikoj meri pomažu našoj Planeti!
2. Očistite smeće u komšiluku ili parku, sa ciljem da se otarasite plastike u što većem broju.
3. Promenite neke od proizvoda koji se nalaze u vašoj kuhinji i kupatilu za proizvode koji su biorazgradivi.
4. Zasadite drvo!
5. Reciklirajte i starim stvarima dajte novu šansu kad god je to moguće.
6. Pazite na upotrebu pesticida u bašti.
7. Štedite vodu i struju!
8. Razmislite o vašem načinu ishrane i promenama koje možete uvesti. Trudite se da ne bacate hranu, da joj nađete novu namenu kad god možete.
9. Uključite decu i mlade u aktivizam – naučite ih da brinu o Planeti i da zavole prirodu i biljke. Zajedno sa njima možete saditi, baviti se vrtarstvom i slično.
