Početkom godine, kompanija Navdanya International učestvovala je u godišnjoj poljoprivrednoj konferenciji Oxford Real Farming Conference, u okviru panela “Lečenje naše povezanosti hranom u eri lažne hrane”. U panelu su učestvovali dr Vandana Šiva, osnivač kompanije i Indijske Istraživačke fondacije za nauku, tehnologiju i ekologiju. Njoj se priključio kolega Satiš Kumar, penzionisani urednik magazina Resurgence & The Ecologist i ko-osnivač koledža Šumaher (Schumacher College). Učesnici su diskutovali o neizvesnostima u ishrani budućnosti, kao i o povratku ishrani kao ekološkom činu koji će “prkositi lažnim rešenjima koji udaljavaju političku moć od regenerativnih farmi i lokalnih zajednica”.
Lažna hrana nije rešenje
“Lažna hrana je suštinski gledano ponavljanje starog i neuspelog narativa da industrijalizovana poljoprivreda može nahraniti svet,” napominje Vandana Šiva. “Prava hrana, bogata hranljivim materijama nažalost nestaje, a dominantan oblik poljoprivrede negativno doprinosi klimatskim promenama i omogućava stabilni porast epidemija hroničnih oboljenja.”
Učesnici tvrde da u realnom stanju stvari sve još uvek zavisi od “malog domaćina” – oni su ti koji nas hrane i njihovi proizvodi dolaze sa farmi u kojima buja biodiverzitet i praktikuje se regenerativni model upravljanja imanjem. Pre svega, na tim farmama su prisutne životinje, dok se njihovim odvajanjem industrijalizacijom sprovodi doslovno istrebljenje. Otpisati prisustvo životinja na farmi predstavlja oznovni znak nerazumevanja održivog poljoprivrednog sistema – mali proizvođači integrišu životinje kao ključnog činioca u funkcionalnom agro-ekosistemu, ne iživljavaju se na njima masovnim razmnožavanjem i ne guraju ih na svaki kvadratni metar polja stvarajući tragične životne uslove uz neizostavno ogromnu emisiju gasova.
“Trenutni poljoprivredni sistem lišio je farmera dostojanstva,” tvrdi Satiš Kumar, koji kroz rad svog koledža Šumaher pokušava da pobedi ustaljeni stereotip da obrazovani ljudi nemaju šta da traže na njivama. Po njegovom mišljenju, svaka škola bi trebalo da ima baštu, svaki univerzitet bi trebalo da sarađuje sa farmama, a mladi ljudi u tim ustanovama bi trebalo da, gajeći hranu, prepoznaju neprocenjivu vrednost holističke, ekocentrične edukacije.
Oktobra 2021. godine, Kumar je govorio u Vatikanu. Predložio je džainističku perspektivu u razmatranju problema klimatskih promena i ekološke krize sa kojom se susrećemo: Njegova ideja je da se, pre svega, ne sme činiti šteta, baš kao što početno nalaže i Hipokratova zakletva. “Širom primenom” ove zakletve trebalo bi da se rukovodimo svi, ne čineći štetu prirodi, životinjama, zemlji, šumama i ljudima. Put bez nasilja, samim tim, bio bi vodilja u odnosu sa hranom.
Ishrana je ekološki čin
Vandana Šiva tvrdi da bi ekološki pokreti mogli mnogo da nauče o izdržljivosti, upornosti i jedinstvu od indijskih farmera i njihovih protesta. Na putu ka transformaciji oni promovišu poljoprivredne metode koje stvarnim ekološkim procesima podržavaju Zemlju, zdravlje planete, a potom i zdravlje ljudi. „Naš pokret“, kaže Šiva, „mora biti utemeljen u svesti da je ishrana ekološki čin, a da Zemlja i farmer moraju biti jedno. Zato se sistem u kojem velike farme sa velikim investitorima koji žele da crpe što je više moguće iz zemlje mora preokrenuti u korist kulture nege, u kojoj je farmer dostojanstven u gajenju proizvoda kojima hrani svet.“
Satiš Kumar napominje da je svet stvorio uniformisanost koja ignoriše lokalne poljoprivredne uslove i lokalnu ekspertizu vezanu za njih. Posledica toga je gubitak diverziteta semena, hrane i biljaka. Jedemo manje proizvoda i menjamo ih za sve više sintetičkih, poput „lažne hrane“. Umesto toga, „trebalo bi da prigrlimo različitost koja definiše našu planetu i njene kulture, jer različitost i jedinstvo su u neraskidivoj vezi“. Osvrnuvši se na sva potencijalna holistička rešenja do kojih možemo doći u sistemu hrane, Kumar je apelovao na ljude koji žele da doprinesu promeni da budu svesni da „svaka ogromna reka nastaje iz mnoštva malih potoka“. „Mi moramo biti jedan od tih potoka, i početi gde god da se nalazimo, kako god znamo i umemo, jer i najmanja ideja može pokrenuti transformaciju,“ zaključuje Kumar.
Hrana nije luksuz
Vandana Šiva zaključila je diskusiju apelom upućenim svima koji promovišu ishranu na bazi biljaka: „Moguće je, i zdravo je, imati bogatu i kvalitetnu ishranu zasnovanu na različitim biljkama. Ali nemojte iz toga preći u carstvo lažne ishrane koje gradi gospodin Bil Gejts. Nemojte služiti većem zlu samo zato što želite da izbegnete proizvode životinjskog porekla. Isti ti tajkuni koji su stvorili industrijalizovane farme sada investiraju u lažno meso – nemojte u tome tražiti alternativu jer u oba slučaja jedini cilj je profit.“ Na poljoprivrednoj konferenciji dokazano je da rešenja za globalnu krizu uveliko postoje, i leže u povezivanju kultura i regeneraciji, lečenju našeg odnosa sa hranom, prirodom i zajednicom. “Hrana nije luksuz, niti je nešto što može nastati veštački u laboratoriji,” tvrde sagovornici. “Hrana je rezultat truda svih bića koja u njenom sistemu učestvuju. Moramo biti svesni njihove povezanosti i aktivno raditi na regeneraciji planete uz pomoć reciprocitetnih ekoloških procesa kojima se leči biodiverzitet. Da bi se to desilo, ishrana se mora smatrati ekološkim činom, kako bi lažna rešenja kao što je lažna hrana prestala da produbljuju jaz i uvećavaju krizu.”
