U savremenom poljoprivrednom sistemu, biljna hrana se uzgaja uz favorizovanje monokultura, upotrebu sintetičkih pesticida i đubriva i trošenje fosilnih goriva. Ovim biljkama se hrane životinje, koje su često koncentrisane na farmama, gde često žive u neadekvatnim uslovima. Povrh svega, hrana često putuje na velike udaljenosti da bi došla do naših tanjira, a što je najgore mi bacamo 30% sve hrane koju proizvodimo dok u isto vreme u svetu ima preko 800 miliona gladnih ljudi.
Svako od nas može da da svoj doprinos tako što će se truditi da se hrani na održiviji način i smanji rasipanje hrane, mi vam ovde dajemo nekoliko praktičnih primera kako to možete da uradite kod svoje kuće.
Izbegavajte visoko prerađenu hranu. Ako je prehrambeni proizvod prošao kroz mnoge korake u proizvodnji, sa puno sastojaka koji dolaze iz svih krajeva sveta, ugljenični otisak takvog proizvoda će biti veći zbog transporta sastojaka, proizvodnje i distribucije gotovog proizvoda. Umesto obrađenog proizvoda sa dugačkom listom sastojaka izaberite šaku orašastih plodova, koji su došli iz jednog, po mogućstvu lokalnog, izvora uz minimalnu obradu.
Izbegavajte kupovinu sveže hrane van sezone. Hrana koja putuje na velike udaljenosti da bi došla do trpeze obično nije održiva. Kada kupujete voće zimi iz dalekih zemalja, uticaj na životnu sredinu je veliki. Međutim, imajte na umu da su neka mesta efikasnija u uzgoju čak i ako su malo udaljenija. Na primer, topliji predeli sa blagom klimom mogu učiniti neke proizvode održivijom opcijom od kupovine proizvoda koji su uzgajani u zagrejanom stakleniku.
Koristite konzervisanu ili prezerviranu hranu van sezone. Prezervirana hrana koja se lagano obrađuje, kao što su konzervisana, sušena i zamrznuta, održivija je opcija tokom van sezone, u poređenju sa proizvodima koji se uzgajaju u zagrejanim staklenicima ili se dostavljaju sa udaljenih mesta (vazdušni transport je najgori). Očuvanje hrane je praksa koju su ljudi pratili kroz eone kao sredstvo preživljavanja.
Smanjite potrošnju mesa. Istraživanja dosledno pokazuju da hrana životinjskog porekla ima mnogo veći ugljenični i vodeni otisak nego biljna hrana. To je zato što u današnjoj modernoj poljoprivredi uzgajamo biljke da bismo hranili životinje, koje onda neefikasno pretvaraju biljke u hranu. Mogli bismo da izbacimo posrednika (životinje) i jedemo te biljke direktno.
Iskoristite ostatke od hrane. Pošto je smanjenje bacanja hrane odličan način da preduzmete akciju za planetu, najbolje je sačuvati, i pojesti, ostatke od jela umesto da ih bacite. Ako niste sigurni koliko dugo ostaci hrane ostaju dobri, pogledajte ovaj članak. Osim što smanjujete bacanje hrane, jedenje ostataka sprečava vas da trošite na hranu za poneti ili nove namirnice koje vam zaista nisu potrebne. Ako niste ljubitelj ostataka, isprobajte kreativne pristupe kao što je prenamena malo ostataka mesa kao preliv za picu, ubacivanje dodatnog voća i povrća u salatu ili dodavanje dodatne testenine ili pirinča u supu.
Kupujte na kilo. Kupovina proizvoda na kilo često značajno smanjuje troškove, posebno kada su u pitanju skuplji proizvodi poput orašastih plodova ili suvog voća. Osim toga, kada dobijete tačnu količinu koja vam je potrebna (umesto koliko je u paketu), manje je verovatno da ćete bacati hranu. Kupovina na veliko takođe može smanjiti upotrebu plastike. Možete poneti sa sobom svoje vrećice za višekratnu upotrebu za hranu tako da ne morate svaki put da koristite plastične kese.
Kupujte lokalne proizvode. Odabir lokalno uzgojene hrane može potencijalno smanjiti potrošnju energije, emisije gasova staklene bašte i podrazumevati manju upotrebu resursa nego što se obično troši za transport hrane na velike udaljenosti. Međutim, te prednosti mogu biti poništene ako morate da vozite na velike udaljenosti da biste kupili lokalne proizvode, pa je najbolje da ih kupujte blizu kuće ako je to moguće.
Kompostirajte. Nije uvek moguće pojesti sve do poslednjeg komadića hrane, na primer koru od pomorandže. Osim toga, niko nije savršen sve vreme. Ostaci hrane budu zaboravljeni, a zanemareni proizvodi se smežuraju ili venu. Kompostiranje je jednostavno rešenje za ovaj problem, kojim smanjujete količinu hrane koja dospeva na deponije. Kompostiranje pretvara organski otpad u đubrivo bogato hranljivim materijama, a kompostiranje kod kuće je lakše nego što mislite.
