Usled pandemije sve više se okrećemo lokalnim putovanjima i boravku u prirodi. Prema istraživanju koje je radio WWF zbog velike posećenosti Nacionalnog parka Tara, prihod ostvaren od pružanja usluga smeštaja turista povećan je u 2020. godini za 65% u odnosu na 2019. godinu. S porastom boravaka u prirodi raste i pritisak ljudi na prirodu, zbog čega je izuzetno važno kako se ponašamo kada boravimo u prirodi, naročito ako se radi o nekom zaštićenom području.
Pre odlaska u prirodu važno je prvo se adekvatno pripremiti. Uvek proverite kakva je vremenska prognoza pre odlaska u prirodu. Vreme se može brzo promeniti i važno je da budete svesni pune prognoze za ceo dan i veče. Obratite posebnu pažnju na potencijalna zahlađenja, prisustvo vetra ili potencijalnu mogućnost padavina. Takođe imajte na umu da ako se penjete uz planinu, što ste na većoj nadmorskoj visini to će biti hladnije i vetrovitije, pa obavezno ponesite dodatne slojeve. Ako su vremenski uslovi nepovoljni, ne ustručavajte se da pomerite vaš izlet u prirodu.
Unapred planirajte gde ćete se kretati dok ste u prirodi. U slučaju da se odvažite van definisanih staza dobro je da povedete sa sobom nekoga ko poznaje teren ili bar imate gps uređaj, mapu terena i kompas. U ovom dobu tehnologije, lako je osloniti se na pametne telefone da nas dovedu tamo gde želimo da idemo ili nas spasu ako je potrebno. Međutim, oslanjanje na tehnologiju može biti izazovno ako se nađete u udaljenim područijima koja nude slab ili nikakav signal, ako usput izgubite ili oštetite telefon ili vam se baterija isprazni.
Ponesite sa sobom dovoljno vode i hrane. Posebno vodite računa da imate dovoljno vode ako idete na pešačenje. Nedostatak hrane može vas učiniti nervoznim, ali nedostatak vode može dovesti do zdravstvenog problema u mnogo kraćem vremenskom periodu. Kada je u pitanju hrana treba birati onu koja je bogata proteinima i ugljenim hidratima jer sadrži najviše energije. Ako ste u prirodi duže od sat vremena, posebno ako je toplo, razmislite o tome da ponesete slane grickalice da biste održali nivo elektrolita. Kada pakujete hranu vodite računa da je dobro zapakovana, jer životinje, posebno one sa istančanim čulom njuha, mogu da je osete i reše da dođu u posetu, što uvek treba izbegavati, naročito u slučaju velikih zivotinja kao što su vukovi ili medved. Nikad ne hranite životinje i ne ostavljajte hranu u prirodi. Kojoti i medvedi koji osete ukus ljudske hrane često se onda vraćaju po još i mogu postati agresivni tom prilikom. Roštilj i paljenje vatre nisu dozvoljeni na svim mestima. Informišite se na koji način i gde možete paliti vatru u skladu sa prirodnim prostorom u kome boravite. Na poznatim izletištima uprave parkova često obezbeđuju cepanice za vatru, dok je pravilo da se grane ne lome već uzimaju sa zemlje. Vatru obavezno ugasite pre nego što odete sa izletišta. Nemojte ostavljati bilo kakvo smeće za sobom u prirodi. Trudite se da ne koristite predmete za jednokratnu upotrebu, jer obično lako završe kao otpad.
Kada dolazite u prirodu potražite označena mesta gde možete da se parkirate i nemojte ostavljati kola bilo gde. Nemojte voziti neobeleženim putevima i onima koji nisu javni. Ukoliko vozite kroz zaštićeno područje veoma je važno da se pridržavate ograničenja brzine i obratite posebnu pažnju u zoru i sumrak kada su mnogi sisari i gmizavci najaktivniji.
Poštujte floru i faunu oko sebe. Nemojte ništa brati ili lomiti. Životinje posmatrajte sa udaljenosti i nemojte ih uznemiravati ni na kakav način. Pritom, treba imati na umu da neke životinje imaju oštrija čula od naših i da nas mogu primetiti pre nego mi njih. Držite se najmanje 100 metara od medveda i vukova i najmanje 25 metara od drugih velikih sisara. Na ovaj način najbolje čuvate prirodu i retke i ugrožene vrste.
Još o ovoj temi možete naučiti od stručnjaka iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije na ovom linku.
Pogledajte video:
