Na našem Instagram profilu smo prošle nedelje postavili pitanje „Da li mislite da postoji razlika između organske i prirodne hrane?“. Od ukupnog broja odgovora koji je iznosio 3.337, malo više od polovine, odnosno 58%, odgovora su bili potvrdni. Sa druge strane, 42% negativnih odgovora ukazuje da postoji i dalje dosta nerazumevanja kada je u pitanju organska i prirodna hrana.
Termin „organski“ pre svega ima veze sa načinom na koji se uzgajaju i prerađuju poljoprivredni proizvodi – žitarice, povrće, voće, meso i mlečni proizvodi. Organska hrana uzgaja se bez upotrebe hemijsko-sintetičkih pesticida, mineralnih đubriva, bez hormona, bez korišćenja genetski modifikovanih organizama, a sa primenom tradicionalnih poljoprivrednih metoda, rotacijom useva i obimnom obradom zemljišta, uz poštovanje adekvatne zakonske regulative i strogu kontrolu. Organski proizvodi ne smeju da sadrže veštačke aditive, emulgatore, boje i ostale sintetičke dodatke. Voda kojom se navodnjava organska hrana se strogo kontroliše, a zemljište na kojem se uzgaja organska hrana mora da bude dovoljno daleko od izvora zagađenja vazduha kao što su izduvni gasovi iz saobraćaja, industrijska isparenja kao i od zemljišta gde se gaji konvencionalna hrana koja se tretira pesticidima.
Organska poljoprivreda takođe podstiče održivost prirodnih resurse, što doprinosi uspostavljanju zdravog zemljišta za generacije koje dolaze.
Da bi neki proizvodi mogao imati organski pečat nakon mora da zadovolji strogo regulisani program sertifikacije. Osnovne principe za razvoj organske poljoprivrede postavio je IFOAM (Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu), a na ovim standardima zasnivaju se regulative EU, kao i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije. Kontrolne organizacije u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede izdaju organske sertifikate ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za organsku proizvodnju. Nakon inicijalne provere da su ispunjeni svi uslovi dobija se organski sertifikat, a na dalje postoje redovne kontrole organizacija koje osiguravaju da se svi propisani uslovi za organsku proizvodnju poštuju. Na slici ispod možete videti kako izgledaju oznake za organske proizvode u Srbiji i EU.
Kod proizvoda koji su označeni kao prirodni ne postoji tačno definisana zakonska regulativa koja definiše kakvi su to proizvodi. Ono što je obično praksa je da ovakvi proizvodi ne sadrže veštačke aditive, kao što su na primer boje ili konzervansi.
Naravno da je 100% prirodni proizvod neuporedivo bolji za naše zdravlje od nekog klasičnog industrijskog procesiranog proizvoda punog aditiva, ali to ne znači da je u pitanju sertifikovano organski proizvod ko sa sobom nosi određene garancije. Tako i nastaje problem, jer organska hrana u Srbiji nije dovoljno istaknuta. Voće, povrće, meso, orašasti plodovi se mogu gajiti uz upotrebu pesticida, antibiotika i hormona, i na osiromašenom zemljištu i biti označeni kao 100% prirodne namirnice.
