Kada je dobro isplanirana, ishrana zasnovana na biljakama ima brojne zdravstvene prednosti, pri čemu je važno da se pobrinete da vaše potrebe za hranljivim materijama budu zadovoljene.
Ishrana zasnovana na biljkama obično ima manje zasićenih masti i holesterola, što može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti i moždanog udara. Ovo pokazuje i studija iz 2019. objavljena u Journal of American Heart Association koja navodi da su vrste ishrane zasnovane na biljkama uz minimiziranje konzumacije životinjskih proizvoda povezane sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i manjim rizikom od smrti od svih uzroka.
Hronične bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i nekih vrsta raka mogu biti povezane sa velikom konzumacijom mesa i mlečnih proizvoda. Studije pokazuju da su veganska i vegetarijanska ishrana povezane sa smanjenim rizikom od ovih stanja.
Gubitak težine je još jedan potencijalni efekat veganskog načina ishrane. U jednoj nasumičnoj studiji, učesnici koji su primenjivali vegansku ishranu tokom perioda od 16 nedelja izgubili su u proseku više kilograma u odnosu na grupu koja je sledila mediteransku ishranu. Uprkos tome, važno je osigurati da ishrana sadrži adekvatna vlakna, prioritet treba dati svežim namirnicama umesto rafinisane i visoko prerađene hrane i imati na umu ukupne kalorije kada pokušavate da izgubite težinu. Nivoi aktivnosti takođe igra ključnu ulogu u naporima za mršavljenje.
Jedan nedostatak veganske ishrane je da ne obezbeđuje dovoljno vitamina B12. B12 pomaže u sprečavanju oštećenja nerava, a nalazi se u mesu, ribi, jajima i mlečnim proizvodima, ali ne i u voću ili povrću. Preporučuje se da odrasli konzumiraju 1,5 mikrograma ovog vitamina dnevno. Pošto nedostatak vitamina B12 dugoročno može dovesti do neuroloških simptoma kao što je utrnulost ili čak povećati rizik od šloga, u slučaju veganske ishrane preporučuje se njegovo uzimanje u obliku suplemenata.
Još jedna uobičajena briga za one koji su u iskušenju da pređu na veganski način ishrane je da li im on obezbeđuje dovoljno proteina. Činjenica je da voću i povrću ne sadrži velike količine proteina, ali prema istraživačima sa Oksforda, to nije razlog za zabrinutost. „Nikada nismo videli probleme sa nedostatkom proteina, samo kod ljudi koji ne jedu dovoljno kalorija“, kaže Marko Springman, viši istraživač javnog zdravlja na Univerzitetu u Oksfordu. „Proteini su u svemu, postoje namirnice koje nisu životinjskog porekla, a sadrže veće količine proteina, na primer, sojino mleko ima otprilike istu količinu proteina kao i kravlje mleko.“
Veganski način ishrane nije nikakvo magično rešenje za zdravlje, kao i kod mnogih drugih načina ishrane, važno je šta tačno jedete i koliko. Kada se primenjuje pravilno može imati pozitivan efekat na zdravlje u smislu smanjenja rizika od određenih bolesti. Ukoliko niste sigurni koja je najbolja opcija za vas najbolje je potražiti stručno mišljenje lekara ili nutricioniste.
Foto: Photo by Vegan Liftz
