Koliko je održiv način na koji se hranimo?

Do 2050. godine Zemlja će morati da prehrani populaciju koja se približava 10 milijardi. U kojoj meri trenutni način ishrane omogućava da današnje i buduće generacije mogu da konzumiraju zdrave, nutritivno izbalansirane, ali i održive obroke?
hrana

Da li ste znali da način na koji se hranimo ima direktan uticaj na životnu sredinu? Najnovije studije nam govore da bi promena smera u načinu na koji se hranimo i usvajanje ishrane poput mediteranske ili vegetarijanske ishrane mogli da igraju fundamentalnu ulogu u poboljšanju našeg zdravlja, da pomognu u smanjenju emisije gasova staklene bašte, pa čak i da spasu ugrožene vrste.

Studija Univerziteta Minesota (SAD) objavljena u časopisu Nature analizirala je uticaj ishrane na životnu sredinu, kao što je mediteranska ili vegetarijanska ishrana s jedne strane, i uticaj modela ishrane koji je najčešći u zapadnim zemljama, sa više životinjske, prerađene ili upakovane hrane s druge strane. Rezultati studije su pokazali da bi promena načina ishrane mogla da produži očekivani životni vek do jedne decenije, a da se istovremeno smanje negativne posledice po životnu sredinu i degradacija staništa.

Autori studije takođe ukazuju da će, ako se prognoze pokažu tačnim, 2050. godine najčešći način ishrane sadržati do 60% više praznih kalorija, manje porcija voća i povrća i između 25-50% više životinjskih prerađevina kao što su svinjetina, mlečni proizvodi i jaja, sa posledičnim porastom dijabetesa tipa 2, koronarnih bolesti i raznih vrsta raka.

Ono što je očigledno je da naš trenutni industrijski sistem ishrane već́ emituje oko jedne četvrtine svetskih emisija gasova staklene bašte. Takođe čini 70% upotrebe slatke vode i zauzima 40% zemljišta, a oslanja se na pesticide, antibiotike i đubriva koja ometaju kruženje azota i fosfora i odgovorna su za veći deo zagađenja reka i obala.

Tokom 2019. godine, konzorcijum od 37 nutricionista, ekologa i drugih stručnjaka iz 16 zemalja u okviru EAT-Lancet komisije za hranu, planetu, zdravlje objavilo je izveštaj koji poziva na značajan zaokret u načinu na koji se hranimo koji bi uzeo u obzir zdravlje, ishranu i životnu sredinu. Osoba koja sledi referentnu dijetu EAT-Lancet bi trebalo da jede hranu biljnog porekla većinu dana i povremeno malu količinu mesa ili ribe.

Prelazak na ovakav način ishrane predstavljaće značajan izazov posebno za one koji su navikli da često konzumiraju proizvode životinjskog porekla. Mi vam dajemo nekoliko saveta čijom postepenom primenom možete učiniti da vaša ishrana bude više održiva.

Jedite raznovrsnije – 75% svetske zaliha hrane dolazi od samo 12 biljaka i pet životinjskih vrsta. Veća raznolikost u našoj ishrani je od suštinskog značaja jer je nedostatak raznovrsnosti u poljoprivredi loš za prirodu i pretnja bezbednosti hrane.

Jedite više hrane biljnog porekla – Uzgoj životinja za meso i mlečne proizvode zahteva prostor i ogromne količine vode i hrane. Samo stočarska industrija generiše skoro 15% svih emisija gasova staklene bašte koje potiču od čoveka. Sa globalnom potrošnjom mesa koja je porasla za 500% između 1992. i 2016. godine, jasno je da moramo da rebalansiramo svoju ishranu dajući prednost biljkama i umanjujući unos životinjskih proizvoda.

Smanjite otpad od hrane – Rasipanje hrane je veliki problem. 30% proizvedene hrane se baca, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu. Da je otpad od hrane zemlja, to bi bio treći najveći emiter gasova staklene bašte posle Kine i SAD. Smanjenje otpada u vašem domaćinstvu tako što kupujete samo ono što vam je potrebno, čuvate hranu na odgovarajući način ili kompostirate ono što ne može da se pojede.

Jedite sezonsku hranu – Kada je moguće, pokušajte da u svoju ishranu uključite sto više sezonske proizvode od lokalnih farmera ili proizvođača. Pored toga što podržavate lokalnu ekonomiju, smanjujete potrebu za transportom hrane na velike udaljenosti.

Kupujte proizvode koji imaju sertifikate održivosti na pakovanju – Moramo postati svesniji šta se nalazi na pakovanju hrane koju kupujemo. Postoje različiti standardi koje možete pronaći na paketima hrane koji osiguravaju da se naša hrana dobija i proizvodi na održiv način. Logotipi na koje treba obratiti pažnju kada sledeći put budete kupovali uključuju Fairtrade (zaštita farmera i radnika u zemljama u razvoju), Freedom Food (dobrobit životinja), MSC i ASC (održiva riba i morski plodovi) i RSPO (održivo palmino ulje).

Foto: Inés Álvarez Fdez na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin