Kupuj lokalno, utiči globalno

Postoji mnogo razloga zašto biramo baš određene proizvode prilikom kupovine. Kupovina proizvoda lokalnog porekla može imati pozitivne uticaje na životnu sredinu i lokalnu ekonomiju, što treba imati na umu kao jedan od faktora kada sledeći budemo pravili izbor.

Rast međunarodne trgovine sve više karakteriše globalizacija i široka geografska rasprostranjenost međunarodnih lanaca snabdevanja i procesa proizvodnje. Transport robe postao je sve duži i složeniji. Promena navika potrošača i novi zahtevi za proizvodima takođe u značajnoj meri utiču na povećan obim međunarodne trgovine. Procenjuje se da u proseku hrana putuje od mesta proizvodnje do našeg stola oko 2.500 kilometara i da je za to obično potrebno više od nedelju dana. Prema procenama Međunarodnog transportnog foruma (ITF) međunarodni transport robe trenutno čini oko 30% svih emisija gasova staklene bašte koje potiču iz saobraćaja, odnosno više od 7% od ukupne svetske emisije gasova staklene bašte. Projekcije ovog forum predviđaju da bi do 2050. godine usled povećanja međunarodne trgovine emisija gasova staklene bašte mogla da poraste skoro 4 puta što bi značajno moglo da utiče na globalne ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Između ostalog, kao odgovor na ovaj problem u poslednje vreme postaje sve više popularan trend kupovine lokalnih proizvoda. Lokalni proizovdi su oni koji su uzgajani, proizvedeni i/ili obrađeni u neposrednoj blizini od mesta gde ih kupujete. Što se tiče same udaljenosti postoji više tumačenja, ali se obično na lokalnu hranu gleda kao na onu koja je prešla maksimalno 200 do 600 kilometara do mesta prodaje. Kupovina lokalnih proizvoda sa sobom nosi brojne benefite, uključujući ekološke, ekonomske, socijalne i zdravstvene.

Lokalna hrana je obično zdravija, svežija i boljeg ukusa. Postoji niz faktora koji utiču na nutritivni kvalitet hrane, uključujući zrelost, preradu, skladištenje, uzgoj i još mnogo toga. Hrana koja se uzgaja na lokalnom nivou uglavnom se bere bliže vremenu kada je zrela i provodi manje vremena u otpremi i na polici. Zrelo voće i povrće znači više hranljivih materija i bolji ukus. Kod voća i povrća koje se uzgaja na velikim farmama i transportuje hiljadama kilometara do prodavnica, prilikom uzgajanja stavlja se fokus na osobine koje doprinose produžavanju veka trajanja, poput čvršće kore da izdrže oštećenja pri transportu. Voće i povrće može izgubiti neke od svojih hranljivih materija tokom transporta, obrade i/ili dok stoji na policama prodavnica. Vitamin C, važan nutrijent rastvorljiv u vodi koji je neophodan za zdravlje ljudi, počinje da se razgrađuje u svežem voću i povrću već ubrzo nakon berbe. Sadržaj antioksidanata u nekim proizvodima takođe opada tokom skladištenja. Dobijanje antioksidanata iz hrane je važno za borbu protiv reaktivnih molekula zvanih slobodni radikali koji doprinose pojavi mnogih bolesti.

Studije pokazuju da lokalna hrana može imati pozitivan uticaj na lokalnu ekonomsku aktivnost zamenjujući uvoz i podržavajući lokalnu privredu. Na primer, goveđe meso uzgojeno na lokalnoj farmi i prerađeno u lokalnoj klanici ima neto korist za dva preduzeća, a ne za jedno. Univerzitet iz Ajove sproveo je studiju koja je pokazala da je svaki dolar potrošen na lokalnim pijacama generisao 58 centi dodatne prodaje na drugim mestima u okviru lokalne ekonomije.

Smanjenje broja kilometara koje vaša hrana pređe od polja do vašeg tanjira direktno smanjuje i ugljenični otisak te hrane. Procenjuje se da lokalno uzgajana hrana rezultuje 5 do 17 puta manjom emisijom gasova staklene bašte u odnosu na hranu koja se transportuje na velike udaljenosti. Što je još važnije, način uzgajanja hrane je od velikog značaja kad je u pitanju njena održivost. Poljoprivredne prakse koje se koriste prilikom uzgoja hrane čine 83% od ukupnog ugljeničnog otiska hrane. Samo zato što je nešto „lokalno“ ne znači da je automatski održivo. Proizvodi lokalnog porekla takođe mogu, u nekim slučajevima, smanjiti bacanje hrane,  tako što se smanjuju gubici hrane prilikom skladištenja, transporta i distribucije. Skraćivanjem lanca između proizvođača i krajnjeg potrošača, manje je vremena i mogućnosti za kvarenje hrane. Za lokalne proizvode potrebno je i manje ambalaže, jer ne moraju da budu transportovani daleko. Kod transporta svežih proizvoda, bilo da se on vrši brodom, avionom ili kamionom, sve mora biti dobro upakovano za putovanje. Često to znači da se proizvodi beru pre nego što sazru, zatim se umotaju u plastiku, stavljaju u kartonske kutije, gomilaju na drvene palete i na kraju šalju rashladnim kontejnerima do konačnog odredišta. U Srbiji od pre par godina možete videti na nekim poizvodima žig „Čuvarkuća – Stvarano u Srbiji“. Ovo je rezultat inicijative koju je pokrenula Privredna komora Srbije sa ciljem promocije domaćih i lokalnih proizvoda stvaranih u Srbiji. Kada neki proizvod dobije žig Čuvarkuća to znači da je više od 80%  vrednosti proizvoda Stvarano u Srbiji. Više pogledajte na sajtu https://stvaranousrbiji.rs/

Pogledajte video:

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin