Svet trenutno koristi oko 400 miliona tona papira godišnje
Papir se danas obično koristi za štampanje novca, kartonskih kutija, računa, šoljica za kafu, nalepnica, papira za pečenje, kartona za jaja, rođendanskih čestitki, slamki, papira za umotavanje i slično. Očekuje se da će se globalna potrošnja celuloze i papira udvostručiti u periodu od 2010. do 2060. godine. Isto će se desiti i sa količinom papirnog otpada. Povećana proizvodnja papira će takođe dodatno povećati pritisak na svetske šume koje su već u kritičnom stanju.
Ako uzmete jedno 15-godišnje drvo i pretvorite ga u papirne kese za namirnice, dobili biste ih oko 700. Samo jedan prometni supermarket mogao bi ih sve iskoristiti za manje od sat vremena. To znači da za godinu dana jedan supermarket može upotrebiti preko 6 miliona papirnih kesa.
U svetu se godišnje baci preko 85 miliona tona papira
U ukupnoj količini otpadnog papira značajan udeo imaju dokumenta koja se štampaju i kopiraju, a da za to možda nema potrebe i što je najgore na kraju nađu put do kante za smeće. Procenjuje se da se, u okviru poslovnog sektora, jedan dokument kopira i 19 puta u toku svoje upotrebe. U otpadu koji generiše poslovni sektor 50% čini papirni otpad. Uvek razmislite da li je stvarno potrebno da odštampate ili kopirate dokument pre nego što to i uradite.
Koliko smo uspešni u reciklaži papira
U Evropri je u toku 2020. godine stopa reciklaže papira bila 73.9%, a ukupno je reciklirano 49.6 miliona tona ovog materijala. Gledajući unazad na napredak postignut od 1998. godine, koja je bazna godina za prve dobrovoljne ciljeve o reciklaži papira utvrđenih u okviru Evropske deklaracije o recikliranju papira, stopa reciklaže porasla je za 40%, odnosno 16 miliona tona. Na globalnom nivou u toku iste godine stopa reciklaže papira iznosila je 58.6%
Reciklažom 1 tone starog papira sačuva se 17 stabala. Reciklažom iste količine kancelarijskog papira može da se sačuva i do 24 stabla, pri čemu se uštedi 4.200 kW električne energije i 32.000 litara vode. Za proces reciklaže potrebno je 40% manje energije nego za proizvodnju papira od celuloze. Da bi reciklaža papira bila uspešna potreban je nezaprljan papir izdvojen od kontaminanata poput hrane, plastike, metala. Da bi papir na vreme i pogodnog kvaliteta stigao do postrojenja za reciklažu potrebno je uspostaviti optimalan proces primarne selekcije. Stari papir može da se reciklira i do 25 puta bez gubitka mehaničkih ili strukturnih svojstava.
Uticaji na životnu sredinu od proizvodnje papira
Krčenje šuma je jedan od glavnih ekoloških problema sa kojima se suočavamo u ovim vremenima. 42% od ukupne količine posečenog drveta na globalnom nivou koristi se za proizvodnju papira, 93% od svog proizvedenog papira dolazi od posečenog drveća. Od 2001. do 2019. godine, ukupno je izgubljeno 386 miliona hektara šume na globalnom nivou. Ovaj gubitak predstavlja skoro 10% smanjenje pokrivenosti šumskim područijima u odnosu na 2000. godinu.
Industrija celuloze i papira može biti i značajni industrijski zagađivač vazduha, vode i zemljišta. Izbeljivači na bazi hlora koji se koriste tokom proizvodnje dovode do oslobađanja toksičnih materijala u vodu, vazduh i zemljište.
Simbol za reciklažu potiče iz papirne industrije
Malo ljudi zna da nastanak reciklažnog loga (tri strelice koje sustižu jedna drugu i obrazuju trougao), danas jednog od najprepoznatljivijih grafičkih simbola na svetu, potiče iz industrije papira. Dizajn koji sada poznajemo kao simbol reciklaže pobedio je na konkursu za kreiranje dizajna koji simbolizuje proces reciklaže održanom 1970. godine i sponzorisanom od strane industrije papira. Od tada, najveći recikler papira u SAD naširoko koristi ovaj simbol za reciklažu da identifikuje proizvode napravljene od recikliranih i reciklabilnih materijala i da promoviše recikliranje papira kao efikasan način za očuvanje prirodnih resursa. Danas je ovo univerzalno priznati simbol za reciklažu.
Pogledajte video:
