Plastične kese – loše rešenje koje nam nije potrebno

Plastične kese za jednokratnu upotrebu simbol su potrošačkog društva. Obično korišćene samo jednom, mogu se naći bačene svuda oko nas od reka i šuma do morski obala i dubina okeana. Shodno tome, postavlja se pitanje da li su nam one uopšte potrebne?
plastične kese

U plastičnim kesama za jednokratnu upotrebu ogledaju se neke od najgorih, ali i najboljih osobina čovečanstva. Sa jedne strane najgore, jer pokazuju kako smo sposobni za loša rešenja. Upotrebili smo jedan izdržljiv, otporan i svestran materijal za proizvod koji ima veoma kratkotrajnu primenu, a koji izaziva nesrazmeran uticaj na životnu sredinu. Sa druge strane najbolje, jer smo kroz zajedničke inicijative uspeli da značajno smanjimo uticaj koji imaju plastične kese u poslednjih 10 godina.

Međunarodni dan bez plastičnih kesa obeležava se svakog 3. jula kako bi se podigla svest o ozbiljnim problemima izazvanim zagađenjem plastikom i pretnji koju ono predstavlja za prirodno okruženje, od kopnenih do morskih ekosistema. Plastične kese, koje najčešće koristimo veoma kratko, kad dospeju u životnu sredinu, razgrađuju se između 100-500 godina tako da predstavljaju dugoročan problem. Pored toga, za njihovu proizvodnju se koristi pre svega sirova nafta, što predstavlja dodatni problem.

Ovaj dan obeležava se od 2008. godine pod inicijativom organizacije Zero Waste Europe. U prvoj godini svog nastanka, obeležavan je samo u Kataloniji, ali već godinu dana kasnije proširen je na nivo Evropske unije. Kampanja se razvijala tokom godina i doprinela je da određene zemlje preduzmu mere za smanjenje upotrebe plastike. Podaci iz Irske, koja je uvela naplatu plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu još 2002. godine, pokazuju da se upotreba ovih kesa smanjila za više od 90%.  Jedan od najznačajnijih rezultata je i doprinos Direktive EU o plastičnim kesama za jednokratnu upotrebu iz 2015. godine. Pre ove direktive, u EU je od 95,5 milijardi kesa upotrebljenih tokom 2010. godine, 92% bilo plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.

Međutim, u svetu se i dalje koristi puno plastičnih kesa. Prema podacima sajta theworldcounts.com korisitimo 5 triliona plastičnih kesa godišnje. To je 160.000 u sekundi, odnosno 700 godišnje po svakoj osobi na planeti. Manje od 1% svih ovih kesa se reciklira, a prosečno vreme korišćenja im je 12 minuta. Veliki broj kesa na kraju završi u okeanima. Samo u Atlantskom okeanu završi 300 miliona plastičnih kesa godišnje. Do 2050. godine, svetski okeani bi, mereno po težini, mogli da sadrže više plastike nego ribe. Najlakši način da smanjimo zagađenje plastičnim kesama je da prestanemo da ih koristimo. Neki od nas će se možda setiti da ranije kada smo išli u kupovinu one nisu ni postojale, tako da je sve samo stvar navike. Probajte da uvek sa sobom nosite ceger u kupovinu, a ako vam je baš potrebna kesa uzmite papirnu. Kada je u pitanju voće i povrće, postoje inovativna rešenja od kojih jedno, koje i sam koristi, sa nama deli voditelj Ivan Ivanović u okviru našeg #ekoizazova.

Photo by Oleksandr Sushko on Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin