Kampanja skreće pažnju na štetan uticaj plastike u našoj okolini koji ugrožava zdravlje ljudi, zagađuje vode, plaže i prirodu, začepljuje kanalizaciju i deponije – i omogućava ljudima da to promene.
U nastavku teksta pročitajte na koji način možete smanjiti korišćenje plastike i doprineti zdravlju, kako svom, tako i planete Zemlje.
Uvek nosi kese za višekratnu upotrebu
Većina ljudi zna da će plastične kese za jednokratnu upotrebu uskoro nestati. Zapravo, plastika se proizvodi od fosilnih goriva, koja su, pak, dobijena od fosilizovane biljne i životinjske materije stare više miliona godina, tako da se može reći da su plastične kese zapravo potpuno nestale. Iako su reklamirane zbog svoje „praktičnosti”, plastične kese za kupovinu su izuzetno nepraktične za planetu.
Procenjuje se da širom sveta godišnje potrošimo 4 milijardi plastičnih kesa. Osim toga što se proizvodi od fosilnih goriva, prosečna plastična kesa se koristi samo 10 do 20 minuta (samo zamislite koliko brzo stignete od prodavnice do kuće). Na žalost, ta ista kesa ostaje daleko duže na deponiji – možda i do 1000 godina.
Štaviše, plastične kese za kupovinu se ne mogu reciklirati na klasičan način i predstavljaju veliki problem za reciklažna postrojenja, jer se zapliću u mašineriji, usporavajući ili čak zaustavljajući ceo proces recikliranja. Stručnjaci u reciklažnom biznisu ih zato nazivaju „problematičnim materijalom”. Prema podacima kompanije Waste Management, samo 1% plastičnih kesa se vrati u prodavnice za recikliranje.
Znamo da ne bi trebalo koristiti plastične kese za kupovinu, ali se ponekad dogodi da stignemo do prodavnice i shvatimo da smo zaboravili svoju torbu za višekratnu upotrebu kod kuće. Ključ za poboljšanje našeg „ekološkog ponašanja” je da napravimo sopstveni plan i izgradimo „ekološko sećanje” koje će nam olakšati postupanje u skladu sa tim planom: na primer, svoje torbe za višekratnu upotrebu stavite na vidljivo mesto kako biste se uvek setili da ih ponesete – ako idete kolima u nabavku, držite ih u njima, ako vozite bicikl, držite ih u korpi, a ako idete peške, svoje torbe za višekratnu upotrebu držite blizu ulaznih vrata.
Ovim zelenim postupkom stvarate konkretan plan kako biste osigurali da uvek imate svoje torbe za višekratnu upotrebu pri ruci kada su vam potrebne. Međutim, to samo ima efekta ako se pridržavate plana, stoga ga napravite i pridržavajte ga se!
Pakuj pribor za jelo
Mnogi od nas danas žive brzim tempom života gde smo uvek u pokretu. U takvom svetu, često ne znamo gde ćemo biti kada dođe vreme da pojedemo sledeći obrok.
Međutim, problem sa brzim obrocima je što ne možemo izvaditi viljušku i nož iz fioke sa priborom za jelo. Plastični pribor za jelo koji se koristi u pokretu predstavlja nepotreban, ali značajan izvor plastike koja zagađuje životnu sredinu. Štaviše, većina plastičnih pribora za jelo ne može se reciklirati, što povećava značaj odricanja jednokratne plastike.
Dobra vest? Ovaj problem lako možete rešiti – samo nosite rezervni set pribora za jelo sa sobom! Jedan set pribora čuvajte na svom stolu u kancelariji, a drugi u torbi ili rancu – ovi setovi su lako dostupni i neki su čak dizajnirani specifično da se uklapaju u vašu torbu za svaki dan.
Kroz ovakav zeleni čin, pribor za jelo (i slamčica, ukoliko vam je potrebna), postaje deo predmeta koje svakodnevno nosite sa sobom.
Ključevi? Provereno. Novčanik? Provereno. Mobilni telefon? Provereno. Pribor za jelo? Provereno!
Priključi se akciji čišćenja
Spremni ste da napravite prvi korak u zaštiti naše planete? Nema boljeg načina da doprinesete čistijoj i zdravijoj zajednici nego volontiranjem u borbi protiv nekontrolisanog otpada. Pridružite se svojim sugrađanima u radu na odbacivanju loših navika u vezi sa otpadom tako što ćete pronaći, ili kreirati, akciju čišćenja u vašem gradu, odvojiti nekoliko minuta u danu da ulepšate svoju okolinu i budete ponosni na sebe.
Promeni svakodnevne higijenske navike i rutine
Prosečni Amerikanac proizvodi 4,9 funti otpada po osobi dnevno. Samo 32% ukupnog otpada u američkim gradovima se reciklira ili kompostira, dok se ostatak baca u smeće. Sa ukupno 7,9 milijardi ljudi koji žive na svetu, zajednički bacamo otpad vredan milijardi funti svake godine – većina istog nije pravilno zbrinuta, te završi na deponijama ili u našoj okolini.
Prosečno, 8 miliona metričkih tona plastike završi u našim okeanima svake godine, narušavajući životinjske vrste i prirodne procese. Ključ spašavanja naših okeana i morskih ekosistema je da promenimo lične navike i smanjimo korišćenje plastike.
Potreban vam je dodatni podsticaj da smanjite korišćenje plastike? Postoji nekoliko stvari koje možete da učinite!
Za početak, potrudite se da imate što manje plastike na polici u kupatilu. Mnogi proizvodi koje koristimo u higijenske svrhe – četkice za zube, pasta za zube, sapun, dezodorans, sredstva za dezinfekciju – spakovani su u jednokratne plastične ambalaže.
Često ljudi ne recikliraju ili to ne rade ispravno zato što je zbunjujuće razumeti šta se može ili ne može reciklirati i kako. Na primer, neke posude za dezodoranse moraju se rastaviti, a tubice za pastu za zube poslati natrag proizvođačima kako bi se pravilno reciklirali. Jednostavnije rešenje je kupovina proizvoda koji su potpuno reciklabilni, biorazgradivi i bez plastike.
Kupovina staklenih boca koje mogu biti ponovno iskorištene za tečni sapun, korišćenje tableta aktiviranih vodom, prirodni (bez parabena, sulfata i aluminijuma) dezodorans koji se prodaje u reciklirajućim tubama i dezinfekcijsko sredstvo za ruke koje se prodaje u aluminijskim limenkama s pumpicama koje se mogu ponovo koristiti je odličan način da unesete promene.
Postoji čak i alternativna pasta za zube bez plastike, gde se koriste tablete kao pasta koja se zagrižajem i vodom aktivira! Takođe, tu su i biorazgradive četkice za zube.
Kompanije shvataju da pokret Bez plastike neće brzo nestati i da bi trebale prilagoditi svoje proizvode građanima koji razmišljaju o klimatskim promenama i ekološkim problemima. Možete se obavezati da postupno zamenite jedan proizvod od plastike za jedan alternativni. Tokom vremena, prednosti će se gomilati i nestaće količina plastike sa kojom se svakodnevno susrećemo.
Koja je poruka Dana planete Zemlje 2023. godine?
Dan planete Zemlje je godišnji podsetnik na dubok uticaj ljudske aktivnosti na životnu sredinu i hitnu potrebu da investiramo u našu planetu kako bismo zaštitili budućnost. Dok se suočavamo sa sve neizvesnijom klimom i svetom koji se brzo menja, važnije je nego ikad da usmerimo našu kolektivnu svest ka dubljem razumevanju uloge čovečanstva u ovom kriznom periodu. Izazovi s kojima se suočavamo su hitni, ali istovremeno predstavljaju priliku da se ujedinimo u preduzimanju hrabrih akcija i borbe za pravednost i prosperitet.
Nedelja Zemlje 2023. godine je služila kao snažan katalizator ovog buđenja, inspirišući nas da preuzmemo odgovornost za naše postupke i da zajedno radimo na inovativne načine kako bismo izgradili održiv i pravedan svet.
Organizacija Earth Day okupila je lidere iz svih sektora u seriji Earth Day Live vebinara da istakne najhitnije ekološke probleme našeg vremena i pruži konkretna rešenja. U nastavku su neki od glavnih zaključaka:
Na početka Earth Week-a predstavljena su nova rešenja za problem ogromne količine otpada u modnoj industriji. Ova rešenja fokusiraju se na cirkularnu ekonomiju, recikliranje materijala u tekstilnoj proizvodnji i smanjenje broja proizvedene odeće. Natasha Franck, jedna od učesnica vebinara i osnivačica EON-a, istakla je potrebu za praćenjem u proizvodnji. Constanza Gomez, suosnivačica Sortile-a, predstavila je alat za efikasno identifikovanje sastava odeće, a Pete Majeranowski, predsednik Circ-a, predstavio je svoju inovativnu tehnologiju molekularnog recikliranja.
Mladi ljudi moraju da shvate da njihove današnje odluke imaju dubok uticaj na budućnost. Važno je da se uključe u svoju zajednicu i koriste svoj glas kao bitan alat za ostvarivanje promena. Predstavnici izabranih zvaničnika i zaštitnika životne sredine na svim nivoima američke vlade okupili su se povodom Earth Week-a da bi razgovarali o važnosti održivosti, integraciji ekoloških zakona i ulozi građanske angažovanosti u zahtevanju pravičnih rešenja za klimatske promene. Od predstavnice Sophie Phillips iz Delavera i gradonačelnika Ravindera Bhalle iz Hobokena do savetnika Adriana Espaillata i Roberta Hogana, navedeni su stvarni primeri, poput zakona o zemlji, kako bi se podstakao holistički i presečni pristup investiranju u našu planetu.
Obrazovanje je ključno za rešavanje klimatskih promena. Sa COP28, konferencijom Ujedinjenih nacija koja se bliži, klimatsko obrazovanje je postalo glavna tema. Obrazovanje je jedno od fundamentalnih rešenja za klimatske promene i već je ostvaren napredak u poboljšanju ekološke pismenosti širom sveta. Međutim, dug put je još uvek pred nama i ključno je da svetski lideri ulažu u obrazovanje kako bi stvorili potencijalno tržište „zelene” radne snage i izgradili zelene ekonomije u svim zemljama, a ne samo na Globalnom Severu. Klimatska pravda je socijalna pravda.
Moguće je okončati zagađenje plastikom do 2040. godine ako postoji politička volja da se to učini, ali moramo da se bavimo i „korenskim” uzrocima problema. Petrohemijska industrija igra važnu ulogu u zagađenju plastikom, uzrokujući ozbiljne zdravstvene probleme. Potrebno je preći sa fosilnih goriva na čistu energiju i držati industrije odgovornim za njihove štetne prakse. Takođe, moramo okončati narativ optuživanja potrošača, jer sva rešenja nisu u njihovim rukama i eliminisati zeleno pranje. Moramo edukovati potrošače o stvarnom uticaju zagađenja plastikom i promovisati kružna rešenja poput ponovno punećih i obnovljivih kontejnera. Vreme je da prioritet bude dobrobit naše planete i da se okonča mentalitet u kom je profit bitniji od ljudi.
