BREEAM, odnosno, Research Establishment Environmental Assessment Methodology sertifikat jedan je od najvažnijih sistema rangiranja i pokazaju koliki je uticaj objekta na životnu sredinu. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir prilikom dodeljivanja sertifikata nisu vezani samo za energetsku efikasnost, već i koliko objekat učestvuje u emisiji gasova staklene bašte, do koje mere je garancija zdravlja i komfora, kakvo je upravljanje lokacijom i objektom, da li i do koje mere učestvuje u zagađivanju ili kako upravlja otpadima. Ovi kriterijumi kako ih formuliše BREEAM nisu mogli biti primenjeni u slučaju Sava Centra jer se radi o obnavljanju postojećeg i to višenamenskog objekta (kongresni, poslovni, komercijalni i kulturni centar), a ne izgradnji novog objekta što je najčešće slučaj kod dobijanja ovog sertifikata.
“Zbog toga je u dogovoru sa BREEAM sproveden postupak prilagođavanja kriterijuma za merenje održivosti kroz primenu Bespoke analize. Praktično, to znači da smo razvili prilagođene kriterijume za merenje održivosti Sava Centra koje je BREEAM usvojio..” sa ponosom ističe Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje iz kompanije Delta Real Estate, jednog od lidera zelene gradnje i dodaje: „Kroz aspekte zelene gradnje, od samog procesa projektovanja, moraju biti uključeni i aspekti održivih objekata. Već od početka razvoja investicije, počinjemo sa implementacijom ovih principa. Pored zakonske regulative koja se primenjuje kod konvencionalnih objekata, kod zelenih objekata postavljaju se stroži kriterijumi za odabir materijala, proračune termotehničkih instalacija i potrošnju električne energije. Pritom, vodimo računa o poreklu materijala, njihovom sastavu i supstancama koje se koriste za izradu građevinskih proizvoda. Težimo upotrebi prirodnih materijala sa lokaliteta gde se objekat nalazi“.
Pored zastarelosti samog objekta, veliki izazov predstavljao je stakleni omotač po kojem je prepoznatljiv Sava Centar. Osim očuvanja i modernizacije, akcenat je stavljen na povećanje energetske efikasnosti i uštedi elektične energije. Radi se o objektu koji se prostire na skoro 100.000 metara kvadratnih, u koji godinama nije bilo značajnih ulaganja. Fasada koja je odavno prokišnjavala, nisu postojali adekvatni sistemi za hlađenje i grejanje, instalacije, oprema i nameštaj odavno su dotrajali, ili u velikom meri van funkcije, i sve to činilo je ovaj prostor neadekvatnim. Nakon detaljne analize, pronađeno je rešenje koje zadovoljava sve neophodne uslove sa estetske i funkcionalne strane, uz potpuno očuvanje autentičnog izgleda.
„Sanacija fasade izvršena je prema originalnom projektu poznatog arhitekte Stojana Maksimovića iz vremena gradnje Sava Centra, sedamdesetih godina prošlog veka. Nova stakla identične su boje kao stara, ali kada je u pitanju funkcionalnost, velika je razlika. Troslojna stakla novog staklenog omotača pružaju izuzetnu termoizolaciju, uz solar faktor koji se nalazi u rasponu od 25-35%. To znači da će zimi stakleni omotač zadržati toplotu unutar samog objekta, a leti će sunčevi zraci mnogo manje uticati na rast temperature što predstavlja značajnu uštedu električne energije“ naglašava Katarina Gajić.
Sava centar sa svojom impozantnom površinom od 100.000m², ima odličan potencijal za postavljanje i korišćenje solarnih panela. Arhitektura i dizajn krova i fasade su takvi da se velike ravne površine, nakon rekonstrukcije, mogu iskoristiti za implementaciju solarnih rešenja. Ovi sistemi doprineće smanjenju potreba za nabavkom električne energije tokom cele godine, a prvenstveno tokom letnjih meseci kada je efikasnost solarnih panela najveća. Svaka inovacija nosi visoke troškove i zbog toga ovakva ulaganja za investitore predstavljaju značajan izdatak.
„Istina je da je zelena gradnja neophodna, ali nažalost, nije dostupna svima. Na našem tržištu, period povrata investicije za zelenu gradnju je produžen. Stanje u državi usporava promenu, ali promene će doći” ističe Katarina Gajić, i dodaje: “Odlučili smo da krenemo tim putem jer shvatamo da za 10 godina održivost postaje ključna za opstanak. Međutim, tokom tih 10 godina, prvih 5 godina će biti izazovnih. Ako ne usvojiš održive prakse, suočićeš se s većim porezima i teže ćeš pronaći zakupce. Već sada, aktuelni zakupci postavljaju zahteve tražeći sertifikate, usaglašavanje s EU klasifikacijom, instalaciju električnih punjača i smanjenje emisije CO2 i druge, koji primoravaju prelazak na zelenu gradnju,”.
Po ugledu na najpoznatije svetske kongresne centre nakon rekonstrukcije Sava Centar biće prava zelena oaza. Planirano je ne samo spoljno ozeljenjavanje prostora oko objekta, već će i enterijer krasti odgovarajuće vrste zelenog rastinja.
Dobijanjem BREEAM sertifikata Sava Centar dobija mogućnost organizovanja različitih događaja za čije održavanje je uslov održivost i energetska efikasnost objekta. Pored ovoga obnovljeni Sava Centra ponudiće i nove sadržaje: 45 sala za sastanke različitih kapaciteta, Veliku dvoranu sa 4.000 sedećih mesta, preko 8.000 izložbenog prostora, ali i jednu od najvećih Immersive sala na svetu. Ovako koncipiran Sava centar predstavlja inspiraciju za mnoge druge kongresne centre, ne samo u regionu već i u celoj Evropi.
Foto: Sava Centar
