Da li cirkularna ekonomija znači kraj za “brzu modu”

Kakav je uticaj ,,brze mode" na prirodno okruženje i koliko stvaranje cirkularne ekonomije doprinosi manjem štetnom uticaju na okolinu.

Nedovoljan je broj ljudi svesnih jezivog uticaja takozvane “brze mode” na planetu. Modna industrija kriva je za 10 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida i drugi je najveći potrošač vode u svetu. Od 2000. godine, stopa proizvodnje odeće se udvostručila – ne samo da ljudi kupuju više garderobe već je, što je daleko veći problem, mnogo brže bacaju. Međutim, vaša odeća može imati manji uticaj na životnu sredinu.

Uzimajući u obzir alarmantnu stopu kojom je brza moda rasla poslednjih godina, nije iznenađujuće da 85 odsto tekstila završi na deponiji svake godine. Svake sekunde se spali ili odloži na deponiju ekvivalent jednog kamiona za smeće punog odeće. Istim tempom pranje veša oslobađa 500.000 tona mikrovlakana u okeane. Mnoga od tih vlakana, na čelu sa poliesterom, zapravo su plastika koja oslobađa dva do tri puta više emisija ugljen-dioksida od pamuka – i naravno, ne raspadaju se plutajući u morima.

Ova mikroplastika čini 31 odsto plastičnog zagađenja okeana, što predstavlja ogroman globalni problem koji preti da ugrozi kompletan morski život u budućnosti.

Stvaranje cirkularne modne ekonomije je najvažnije održivo rešenje

Na putu ka održivoj modnoj industriji, Textiles Action Network povezuje kompanije, lance snabdevanja i vlade u naporima da stane na put uticaju ove industrije na planetu. Sprovodeći Plan Velike Britanije 2030, zajedno sa Lifestyle & Design Cluster-om (LDC), ovom mrežom rukovodi grupa klimatskih aktivista WRAP, a njihov cilj je, ukratko – globalna cirkularna ekonomija u modnoj, odnosno tekstilnoj industriji.

WRAP tvrdi da je saradnička mreža najbolja opcija za podsticanje održivosti u modi, jer primorava vlade i kompanije da se direktno pozabave svojom ekološkom odgovornošću. Aktivisti kao primer navode nedavnu saradnju između Textiles Action Network i vlade Danske kao jedan od ključnih, ohrabrujućih događaja u pokretu za održivost:

„Pozdravljamo ovaj ambiciozni potez danske vlade da se pozabavi uticajem tekstila na životnu sredinu nacionalnim programom rada u okviru ove nove industrijske saradnje. WRAP je odigrao važnu ulogu u okupljanju ključnih aktera koji pokreću ovu revolucionarnu međunarodnu inicijativu, deleći naše veliko iskustvo iz saradnji u volonterskim sektorima i postavljanju ciljeva cirkularne ekonomije“, izjavio je Dejvid Rodžers, direktor Međunarodnih programa u WRAP-u.

Prvi korak ove saradnje uključuje WRAP i vladu koji će zajedno raditi na mapiranju postojećih inicijativa i popunjavanju “rupa” u istim. Zatim će biti definisan nacionalni plan za modnu industriju zasnovan na uspostavljanju cirkularne ekonomije, podržane vladinim finansiranjem i intervencijama. Očekuje se da će taj plan ispratiti sva danska preduzeća.

Spori lanac snabdevanja kao rešenje za crikularnu ekonomiju

Kao antiteza brzoj modi, “spora moda” je jedan od načina na koji vlade i kompanije mogu početi da se suprotstavljaju razornom uticaju ove industrije – borbom protiv nepotrebnih proizvodnih kapaciteta i bezumne kupovine, odnosno bacanja robe, spora moda na prvo mesto stavlja ljude, životinje i životnu sredinu.

Pored smanjenja fizičkog otpada, usporavanje ovog lanca snabdevanja imalo bi konstruktivan uticaj i na društvo, naročito ako uzmemo u obzir da čak 80 odsto odeće trenutno proizvode nedovoljno plaćene mlade žene u nerazvijenim zemljama. Spora modna rešenja ponudila bi prostor preduzećima da na svojoj listi prioriteta stave dobrobit ljudi iznad profita.

Institut za globalne resurse podseća da je podjednako važno za da kompanije investiraju u poslovne modele zasnovane na dugovečnosti robe, a spora moda se u to svakako uklapa. Kao primer navodi se Patagonia, koja svojim kupcima nudi doživotnu garanciju kvaliteta, opravku oštećene odeće, uz obaveznu upotrebu recikliranih tekstila i plastike. Takođe, “second-hand” ekonomija može tako postati jedan od predvodnika promena u, između ostalog, potrošačkim navikama, neutrališući stigmatizaciju kupovine polovne robe.

Ipak, najteži deo posla tek predstoji. Kako WRAP podseća u svojim brojnim kampanjama – “jedini način da sačuvamo budućnost naše planete je potpuna promena načina na koji proizvodimo, konzumiramo i bacamo stvari”.

Foto: Alyssa Strohmann na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin