Zbog toga i poslovne komunikacije doživljavaju neku vrstu tranzicije, u skladu sa novim trendovima razvoja i održivosti kompanija. Sve češće se u ovoj oblasti koristi termin „zelena komunikacija“ i, kako za Biznis kaže Jelena Gavrilović Šarenac, direktorka korporativnih komunikacija kompanije Henkel Srbija, vremenom je značenje ovog termina prošireno. Tako on danas predstavlja umetnost poslovne komunikacije o održivom razvoju, kao i ekonomskom i društvenom uticaju koji on sa sobom nosi.
„Za nas je važno da upoznamo javnost sa Strategijom održivog razvoja kompanije Henkel i brojnim aktivnostima koje svakodnevno sprovodimo u toj oblasti. Svedoci smo da sve veći broj kompanija svoje poslovanje zasniva na ‘Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija’, kao i da brojne države veoma ozbiljno pristupaju ovoj temi. Takođe, za strateški razvoj poslovanja neophodno je uzeti u obzir da će u budućnosti biti sve teže i teže poslovati ukoliko ne možete da dokažete poštovanje održivih normi u celom lancu vrednosti. Potrebni su inovativni projekti u ovoj oblasti koji će privući pažnju javnosti i podstaći sve kompanije da uzmu učešće i budu deo pozitivnih promena“, objašnjava Gavrilović Šarenac.
Henkelova Strategija održivog razvoja dopunjena je prošle godine Strateškim okvirom 2030+ u tri različite dimenzije – „Regenerativna planeta“, „Uspešne zajednice“ i „Partner od poverenja“, ističe naša sagovornica i dodaje da svaka kompanija shodno svom poslovanju definiše oblast na koju želi da se fokusira, a ova tema zauzeće centralno mesto u panel diskusiji na dvadesetoj PRO.PR konferenciji na Plitvičkim jezerima od 4. do 7. maja ove godine.
Na istom panelu govoriće i Nina Elezović, direktorka sektora za korporativne poslove i održivost u Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.
Elezović o „zelenoj komunikaciji“ kaže da je ona simboličan most jer sa jedne strane prenosi napore jedne kompanije, organizacije ili institucije da pozitivno utiče na zajednicu u cilju očuvanja prirodnih resursa i planete, a sa druge poziva i motiviše zajednicu da doprinese tom cilju kroz edukaciju i platforme za zajedničke akcije.
„Bez tog povezujućeg mosta, odnosno dvosmerne komunikacije i dogovora, dugoročni rast, pa čak i opstanak, nisu mogući. Očuvanje prirodnih resursa i planete obaveza je svakog pojedinca i zajednice u celini. U Coca-Coli HBC dosledni smo u primeni politika i postizanju ciljeva na koje smo se obavezali u okviru krovne strategije održivog razvoja – Misija održivosti 2025. Ovaj dokument svakom od nas služi kao svetionik kako pri izradi dugoročnih planova, tako i prilikom dnevnog donošenja odluka“, ističe Elezović.
Prema nedavnoj Studiji o društveno-ekonomskom uticaju Coca-Cola HBC sistema u Srbiji svako radno mesto u toj kompaniji kreira zaposlenje za još osam ljudi u širem lancu vrednosti.
„Tokom 2021. godine u lokalnu zajednicu smo investirali oko 800.000 evra. Ovaj uticaj ne bismo ostvarili da se ne rukovodimo principima održivog razvoja. Stoga ohrabrujemo i druge da se osnaže i krenu istim putem ili ih pozivamo, ako su već svoje poslovanje postavili na održivi način, da se udružimo u partnerstva i ubrzamo promenu nabolje“, kaže Elezović.
Potrebna promena u načinu poslovanja i proizvodnje, ali i potrošnje
„Strateški razvoj podrazumeva saradnju svih sektora kako bismo osigurali ekološki, ekonomski i društveno održivu budućnost, te je potrebna promena u načinu poslovanja i proizvodnje, ali i potrošnje“, kaže Krešimir Domjančić, šef za odnose sa javnošću Hrvatske pošte, koji će takođe biti jedan od učesnika panela na PRO PR-u u maju.
Domjančić dodaje da pritom ne treba izjednačavati odgovornost pojedinaca i kompanija, jer smatra kako baš kompanije mogu i moraju biti pokretači pozitivnih promena i svojim primerom motivisati širu poslovnu i društvenu zajednicu.
„Održivost nije dodatni trošak, već prilika za unapređenje poslovanja i društva u celini. Najveći komunikacijski izazov je prenošenje relevantnih informacija. Kako bi to bilo uspešno naš jezik mora biti razumljiv, a poruka lična. Umesto o Pariskom sporazumu, nultoj stopi emisija i dekarbonizaciji, razgovor moramo usmeriti na vidljive posledice klimatskih promena koje su relevantne pojedincima i imaju direktan uticaj na njihov život“, ističe Domjančić.
