Preuzeto: balkangreenenergynews
Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu predviđa mogućnost izdavanja državnih garancija i projektnih zajmova za nekoliko velikih energetskih projekata koji su važni za energetsku tranziciju Srbije, kao među kojima su projekti hibridne reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica.
Za gradnju RHE Bistrica, predviđena je mogućnost izdavanja državnih garancija za EPS u iznosu od 600 miliona evra, dok je za projekat Đerdap 3 predviđena mogućnost finansiranja putem projektnih zajmova, u saradnji sa stranim investicionim korporacijama, fondovima i bankama.
Izgradnja ove dve reverzibilne hidroelektrane smatra se ključnim u procesu dekarbonizacije energetskog sektora Srbije, zbog balansiranja sistema i mogućnosti za integrisanje većih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pre svega iz energije sunca i vetra.
Predlogom budžeta predviđena je i mogućnost projektnih zajmova za gradnju solarnih elektrana snage 1 GW, u iznosu od 800 miliona evra, kao i za vetroelektrane snage od 800 MW do 1 GW, u iznosu od milijardu evra.
Takođe je planirana mogućnost davanja garancija za projekte u oblasti obnovljivihi izvora energije koji su u planovima EPS-a, među kojima su Vetropark Kostolac 1 (30 miliona evra) i projekat izgradnje hidroelektrane Buk Bijela (250 miliona evra). Ovaj projekat se realizuje u saradnji sa Elektroprivredom Republike Srpske, a pripremni radovi su otpočeli prošle godine. Među projektima koji uključuju mogućnost izdavanja garancija države je i gradnja postrojenja za kombinovano kosagorevanje biomase/OIE TE Kolubara B, i u tu svrhu se planira 395,5 miliona evra.
Državne garancije su neophodan preduslov za realizaciju velikih projekata za koje EPS nema dovoljno sredstava da ih realizuje samostalno.
Fiskalni savet je u nedavno objavljenoj analizi Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu upozorio da će direktan budžetski trošak zbog gubitaka EPS-a i „Srbijagasa” u narednoj godini iznositi 1,2 milijarde evra, odnosno oko polovine ukupnog fiskalnog deficita. Takođe se ukazuje da su mogući i dodatni izdaci s obzirom da planirane državne garancije na zaduživanje ovih preduzeća formalno ne ulaze u deficit za 2023. godinu, a da su ovakvi zajmovi po pravilu padali na teret poreskih obveznika.
Foto: balkangreenenergynews
