Kada se posmatraju trendovi održivosti koji će imati najveći uticaj u ovoj godini, prvo se mora imati na umu teren pripremljen tokom 2021. godine. Bila je to godina kada je IPCC upalio crveni alarm u vezi globalnog zagrevanja antropogenog porekla i potrebu da se dostigne neto nulta emisija CO2. Godina kada je održan COP26 donela je u određenoj meri i snažnije angažovanje na ovom polju u koje spada i inicijativa poslovne zajednice, iz koje je nastala Glasgow Alliance for Net Zero Financing. Ovaj mehanizam finansiranja održivosti predviđa ulaganja od 130 triliona dolara privatnog kapitala iz 450 finansijskih institucija u napore dekarbonizacije. Još jedna značajna činjenica je da je do kraja 2021. godine, više od 2.000 kompanija postavilo je ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte u skladu sa metodologijom inicijative „Naučno zasnovani ciljevi” (Science Based Targets). Imajući na umu tehnološke inovacije i sve veću efikasnost u prikupljanju i analizi podakata, kao i primenu novih rešenja i materijala, u 5 tredndova održivosti za koje možemo očekivati da imaju značajnu ulogu u ovoj godini, spadaju:
- Naučno zasnovani ciljevi i nefinansijsko izveštavanje
- Investicije u održivost
- Ekonomija „deljenja“
- Održivo pakovanje i dizajn proizvoda
- Dekarbonizacija prehrambenog sektora
Naučno zasnovani ciljevi i nefinansijsko izveštavanje
Evropa će 2022. godine videti povećanu potražnju za nefinansijskim izveštavanjem. Ovo proističe iz novog evropskog zakona o klimi sa strožijim planovima klimatskih ciljeva i taksonomijom za održive aktivnosti koja usmerava investicije ka održivim projektima. Do sada se Direktiva o nefinansijskom izveštavanju odnosila samo na određene velike kompanije.
Nedavno je predloženo da se direktiva proširi na sve velike kompanije, kao i mala i srednja preduzeća na regulisanim tržištima. U budućnosti se očekuje da će se od svih malih i srednjih preduzeća tražiti da objavljuju nefinansijske izveštaje. Još jedna tema diskusije koja će se nastaviti u 2022. je postavljanje standarda za pojednostavljenje procesa izveštavanja i evaluacije performansi održivosti. Na evropskom nivou, Evropska savetodavna grupa za finansijsko izveštavanje je već obavila neke pripremne radove u tom smislu.
Investicije u održivost
Investitori sve više pažljivo prate trendove održivosti, a takođe će nastaviti da ubrzavaju ulaganja u inovacije koje ili imaju komponentu koja je značajna za životnu sredinu ili društvo, ili su usmerene na rešavanje izazova održivosti. Uredba EU o obelodanjivanju održivog finansiranja već zahteva od učesnika na finansijskom tržištu da dele informacije o proizvodima u vezi sa održivošću i klasifikuje sredstva u zavisnosti od toga koliko snažno integrišu održivost u svoje odluke o ulaganju.
Da bi uzeli u obzir ove zahteve održivosti u svojim procenama pre i nakon ulaganja, investitori koriste različite metode. To uključuje negativan skrining koji isključuje kompanije koje ne zadovoljavaju određene kriterijume održivosti, kao i pozitivan skrining u cilju pronalaženja kompanija koje imaju visoke rezultate u određenim ESG (Environmental, Social and Governance standardi) komponentama u poređenju sa svojim konkurentima, integraciju ESG-a i ulaganja koja imaju pozitivan uticaj (fokus na društveni, ekološki i finansijski prihod).
Ekonomija „deljenja“
Između 2000. i 2017. povećali smo svoj globalni materijalni otisak za 70%, a samo 8,6% resursa se reciklira na globalnom nivou. Prosečna opštinska stopa reciklaže na nivou EU je oko 45%, uglavnom zbog neuspeha odvajanja otpada u različite tokove na nivou domaćinstva, upotrebe materijala koji se teško recikliraju i nedostatka odgovarajuće infrastrukture za reciklažu.
U 2022. godini tražićemo nove načine da smanjimo opterećenje prirodnih resursa i sprečimo stvaranje otpada. Jedan od odgovora je povećan prelazak na minimalizam, kupovinu na osnovu potreba i ekonomiju deljenja. Zajednička mikromobilnost u koju pre svega spadaju iznajmljivanje bicikala i trotineta, kao i usluge prevoza preko aplikacija će se verovatno nastaviti 2022. Očekuje se da će globalno zajedničko tržište mobilnosti rasti oko 8,5% između 2021-2030. Tržišta polovnih proizvoda od odeće, elektronike i automobila, kao i model proizvoda kao usluge, se šire, pri čemu pionirske kompanije već pokazuju da potrošači imaju veliko interesovanje za ovaj trend održivosti.
Održivo pakovanje i dizajn proizvoda
Zabrana plastike za jednokratnu upotrebu u EU je stupila na snagu 2021. godine, sa ciljem da se plastično zagađenje svede na minimum, a posebno dospevanje plastike u mora. Značajan deo proizvoda pogođen ovom zabranom bili su u stvari različite vrste pakovanja. Pred kraj godine, Francuska je preduzela dalje zakonodavne mere, zabranjujući plastičnu ambalažu na voću i povrću, sa ciljem da postepeno ukine svu plastiku za jednokratnu upotrebu do 2040. Očekuje se da će i druge evropske zemlje slediti ove korake, a Španija je već najavila svoju nameru.
Među ostalim trendovima održivosti, u 2022. očekuje se da proizvođači ambalaže, distributeri i proizvođači robe široke potrošnje ubrzaju inovacije oko ekološki prihvatljivog dizajna, materijala i procesa, u potrazi za alternativama za plastiku. Neke uspešne priče širom sveta pokazuju tržišni potencijal alternativnog pakovanja. U Bugarskoj, LAM’ON remeti tržište štampe i pakovanja sa folijom za laminiranje na bazi kukuruza koja se može kompostirati i folijom za pakovanje. Biomic je, s druge strane, kompanija za ekološki dizajn koja je specijalizovana za održivi dizajn proizvoda, tehnologije kao što je 3D štampa, i upotrebu inovativnih materijale i sirovina u koje spadaju i pečurke. Još jedna od alternativa koje se sve više razmatra u cilju smanjenja otpada od ambalaže je i jestivo pakovanje.
Dekarbonizacija prehrambenog sektora
Ekstremni vremenski uticaji uzrokovani klimatskim promenama, zajedno sa rastućim cenama hrane i nepoštovanjem ljudskih prava u međunarodnim lancima snabdevanja, izazivaju poremećaje u našim sistemima za snabdevanje hranom. Povrh toga, proizvodnja hrane i otpad koji se pri tom generiše stvaraju značajan udeo u emisiji gasova staklene bašte, doprinoseći daljim klimatskim promenama. U 2022. očekuje se ubrzanje trendova održivosti u prehrambenom sektoru koji su već zacrtani 2021. godine. Kao prvo, kategorije biljnih proizvoda će nastaviti da se diverzifikuju i dobijaju veću naklonost potrošača u odnosu na proizvode životinjskog porekla. Kompanija Verdino Food Solutions sa sedištem u Rumuniji za dve godine uspela je da razvije 60 biljnih alternativa za meso, uglavnom na bazi proteina graška.
Preferencija prema uzgoju određene hrane kao što su klice i zeleno lisnato povrće na vertikalnim farmama će se takođe verovatno nastaviti i diverzifikovati. Očekuje se da će dalji razvoj u prehrambenom sektoru imati agrotehnološki ekosistemski pristup, kao i da će težiti poboljšanju efikasnosti kada su u pitanju korišćenje resursa i proizvodnja. Konačno, pretvaranje otpada u vredne sirovine za različite industrije je još jedna prilika koju će sve više i startap zajednica iskoristiti tokom 2022. U Grčkoj, Coffe-eco reciklira otpad kafe u proizvode visoke vrednosti koji će se koristiti u prehrambenom i kozmetičkom sektoru.
