Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je sporazum označava važnu tačku u vremenu: kraj postindustrijskog doba emisija izazvanih ljudskim faktorima koje su glavni pokretači klimatske krize. „Današnji sporazum označava početak post fosilne ere“, objavila je fon der Lajen na društvenim mrežama.
Predsednik COP28 Sultan al-Jaber nazvao je sporazum „istorijskim“, ali je naglasio da će njegova implementacija biti ključna. „Mi smo ono što radimo, a ne ono što govorimo“, rekao je Al-Džaber na plenarnom skupu samita. „Moramo preduzeti neophodne korake da ovaj sporazum pretvorimo u opipljive akcije“.
Mnogi su izrazili zabrinutost da jezik sporazuma nije dovoljno jak za brzu i temeljnu tranziciju. „Zemlje sveta napuštaju COP28 u Dubaiju sa konsenzusom za prelazak sa fosilnih goriva, a u svetu punom sukoba, to je napredak. Ovaj konsenzus može označiti početak kraja puta za fosilna goriva, ali mi smo ozbiljno zabrinuti što nas to ne vodi dovoljno daleko ili dovoljno brzo da se adekvatno pozabavimo klimatskom krizom“, rekla je Monika Medina, predsednica i izvršna direktorka Društva za zaštitu divljih životinja (WCS). „Ne možemo i ne smemo sada odustati. Svet mora ubrzati pravedan prelazak sa fosilnih goriva bez ikakvog daljeg odlaganja.”
Više od 100 zemalja prisutnih na konferenciji borilo se za jači jezik „postupnog ukidanja“ nafte, gasa i uglja, suočavajući se sa Organizacijom zemalja izvoznica nafte (OPEK), koja je tvrdila da se globalne emisije mogu smanjiti bez isključivanja određenih izvora energije.
„Uticaj država proizvođača nafte i njenih derivata je i dalje očigledan u polumerama koje su sadržane u konačnom sporazumu“, rekao je Al Gor, bivši potpredsednik SAD i osnivač neprofitne organizacije Climate Reality Project. Zemlje OPEK-a kontrolišu skoro 80 odsto svetskih rezervi nafte, kao i oko trećinu svetske proizvodnje nafte, od koje njihove vlade zavise radi profita.
Tekst sporazuma poziva na „prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, na pravedan, uredan i pravičan način… kako bi se postigla neto nulta emisija do 2050. godine. Međutim, odsustvo konkretnijeg jezika znači da će sprovođenje sporazuma biti teže.
„Borba za okončanje upotrebe nafte, gasa i uglja sada se mora pokrenuti na nivou zemlje, a Sjedinjene Američke Države vode put zaustavljanjem novih odobrenja projekata za fosilna goriva i postavljanjem snažnog nacionalnog doprinosa za COP29 sledeće godine“, rekao je Su.
Sporazum takođe poziva vlade da utrostruče svetski kapacitet obnovljive energije do 2030. uz ubrzavanje smanjenja uglja, kao i da se ubrza razvoj tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika.
Glavna svrha COP28 bila je da osigura da naša planeta, trenutno pogođena klimatskom krizom, ostane pogodna za život za generacije koje dolaze. Ishod samita je korak u pravom smeru, ali moramo da se krećemo mnogo brže. Konsenzus iz Dubaija mora dovesti do ubrzane promene u nacionalnim akcionim planovima koji mnogo jasnije štite prirodu i uključuju mnogo više finansija za suočavanje sa tekućim uticajima klimatske krize. U kojoj meri u ovome budemo uspešni zavisi i u kom stanju ćemo ostaviti planetu budućim generacijama.
Foto: Getty Images
